Publici na dohvat ruke: Putanja od analognog ka digitalnom hodnicima Muzeja nauke i tehnologije (VIDEO)
"Digitalni Beograd" budućnost je svih građana Srbije, a njegov preporod kroz puteve digitalizovanja sprovode mnogobrojni naučnici, umetnici, preduzetnici, ali i ustanove koje kroz svoj rad predstavljaju novo digitalno doba.
Tom procesu doprineo je i viši kustos Muzeja nauke i tehnike u Beogradu Saša Šepec koji je izložbom "Analogno/digitalno" napravio iskorak ka kritičkom razmišljanju o savremenim trendovima u oblasti digitalizovanja i načinu na koji se to predstavlja javnosti.
Narodni muzej čuva blago Srbije: Digitalizacijom godinama spašavaju istorijsko nasleđe (VIDEO)
Živi život u kom nema dublova: Dragoslav Bokan zbog ljubavi došao u Novi Sad, a otkriva i za čime još uvek traga! (VIDEO)
Digitalno stvaralaštvo koje obuzima svet: Dušan Jovović svojim multimedijalnim čarolijama stvara novu budućnost umetnosti
-Izložba je imala ambiciju ne tek da nas upozna sa istorijskim razvojem računarskih i informatičkih tehnologija, već i da nam skrene pažnju na aktuelne trendove u savremenom životu, podvedene pod naziv "digitalizacija". Ovaj termin, koji je postao medijska fraza, prevashodno se odnosi na informatizaciju, kao nov način na koji pristupamo svim našim poslovima, od naučnog istraživanja, preko organizacije poslovanja, do svakodnevnog života. Cilj izložbe bio je ne da ponudi neke konačne odgovore o tome šta je digitalizacija i kuda ona vodi, već da nam osvetli različite pojave i pristupe, upućujući nas da kritički razmišljamo o toj temi. Ako nešto radimo brže i jeftinije, to još uvek ne znači da to radimo i bolje - istakao je Šepec.
Kako je naveo, tehnički radovi su trajali četiri meseca, a samo istraživanje i proces osmišljavanja ove unikatne izložbe trajalo je nekoliko godina, što je evidentan dokaz koliko pažnje zahteva ova tema.
-Izložba "Analogno/digitalno", koja je bila otvorena u Galeriji 51 Muzeja nauke i tehnike od 16. maja do 30. juna 2019. godine tehnički je pripremana oko četiri meseca. Najviše tog vremena bilo je potrebno za pisanje kataloškog eseja, pratećih tekstova, pronalaženje odgovarajućeg dizajnerskog rešenja, kao i za izbor i grupisanje predmeta. Naravno, na razradi ideje, načinu realizacije kao i na istraživanju, autor je radio par godina. Najveći izazov predstavljao je način, na koji se jedna široka i multidisciplinarna tema može prevesti na jezik izložbe, odnosno “govor” predmeta. Osim izazova izlaganja kompleksne teme, ova izložba je u svom dizajnu eksperimentisala sa specifičnim načinima izlaganja pratećih tekstova i legendi- rekao je autor Saša Šepec.
Autentična izložba "Analogno/digitalno" publici je predstavila proces digitalizacije kroz istorijske momente i razvoj različitih disciplina u okviru kojih su se smenjivali proseci analogne i digitalne obrade. Tema digitalizacije je kroz umeće autora dobila novi ugao posmatranja i u potpunosti približila sam pojam publici.
-Oko 90 predmeta iz 15 zbirki Muzeja nauke i tehnike bilo je izloženo u sedam tematskih celina: "Analogije", "Od analognog ka digitalnom", "Merenje/računanje", "Kibernetika", "Mediji i informacija", "Ulaz/izlaz: kod" i "Interfejs: od digitalnog ka analognom". Na centralno postavljenim ekranima, posetioci su mogli da čitaju različita objašnjenja i događaje vezane za istoriju razvoja različitih naučnih i tehnoloških disciplina u kojima se analogni i digitalni način obrade i prikaza podataka smenjuju, suprotstavljaju i nadopunjuju. Posebno, za ovu izložbu, saradnik Muzeja profesor Dejan Vračarević izradio je radni model "hidrointegratora", analognog računara na vodu našeg čuvenog matematičara Mihaila Petrovića Alasa. Za ljubitelje brojeva i strpljive tragaoce, u ulaznom holu bila je postavljena "izložbena pitalica", čije rešenje je predstavljala 1965. godina, u kojoj je izumljen "tač-skrin", i koje je čuveni pisac Isak Asimov napisao knjigu o logaritmaru, ili šiberu, analognoj preteči kalkulatora - istakao je Šepec..
Muzej nauke i tehnike svakodnevno radi na očuvanju kulturne baštine Republike Srbije, ali takođe radi i na osavremenjivanju pristupa i interakciji sa samom publikom, kako bi se ostvarila što bolja povezanost i prezentovanje projekata koje sprovodi.
-Muzej nauke i tehnike nastoji da se predstavi kao savremen muzej u kome nema straha od eksperimentisanja i traganja za novim načinima komunikacije sa publikom. Muzej takođe ne zaboravlja, da mu je, kao nacionalnoj ustanovi koja čuva kulturnu baštinu određene vrste, obaveza da aktivno sarađuje i sa drugim značajnim institucijama, koje daju svoj doprinos u naučno-tehničkom napretku naroda i države. U skladu s tim, Muzej će u saradnji sa Zavodom za intelektualnu svojinu Srbije prigodnim izložbama i pratećim programima u naredne dve godine obeležiti 100 godina od osnivanja ovog Zavoda, u Kraljevini SHS, a potom i 100 godina od prvog srpskog patenta, što je bio, treba li da nas čudi – kazan za pečenje rakije - najavio je viši kustos Muzeja nauke i tehnike Saša Šepec.