Autentični objekti iz vremena "Nečiste krvi" i danas postoje u OVOM gradu! Evo šta su Turci dobacivali kada su prolazili pored njih
Više od dvadeset objekata iz 18. i 19. veka sačuvano je u Vranju
Autentični objekti, svedoci vremena Nečiste krvi, postoje i danas u Vranju. Ima ih dvadesetak, poput Muzej-kuće Bore Stankovića i zgrade gde je Muzej, a neke su u privatnom vlasništvu.
JOŠ JEDNA SRPSKA GLUMICA ZLOSTAVLJANA! Strahovito priznanje Bojane Maljević: "Nisam prijavila zbog sinova"
POKRET PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA: #NisamPrijavila pokrenuo lavinu JEZIVIH ispovesti - u 24 sata podeljen preko 9000 PUTA
MANASTIR TUMANE OBJAVIO PRETUŽNE VESTI: Vernici u suzama - preminula monahinja Darija (93)
Sve kuće u Vranju kada se rodio i odrastao Bora bile su prizemne ili jednospratne, s podrumom, tremom, ložnicom i velikim dvorištem sa dudom ili šamdudom. U to doba pod Turcima prvu na dva sprata, tada se govorilo "na dva boja", sagradio je čuveni vranjski trgovac Janja Vlajinac.
- Kuća je osvećena 1859. godine. Turci, kad je on pravio kuću, prolazili su tuda i gledali i dobacivali - 'beše naše'. Znači, prvi privatnik koji je napravio kuću na dva sprata - priča Toma Vlajinac, čukununuk Janje Vlajinca.
Kuća trgovca Dobrivoja Pribojčića građena je u orijentalno-balkanskom stilu i ima odlike stare varoške kuće. Pored je Muzej-kuće Bore Stankovića.
- Kuća se nalazi u jednoj od najstarijih ulica u gradu, u nekadašnjoj donjoj mahali, kasnije Baba Zlatino sokače, a danas nosi naziv Baba Zlatina ulica. Baba Zlata je bila Borina baba po ocu, inače sestra poznatog trgovca Jovče - ističe Dragana Dekić, kustos u Muzej-kući Bore Stankovića.
Više od dvadeset objekata iz 18. i 19. veka sačuvano je u Vranju. U privatnom su ili u vlasništvu Grada. Neke su sada ruševine kao Rašićeva, bivša Husein-pašina kuća, a na mestu nekih su drugi objekti.
- Kada su u pitanju privatni objekti, oni su prepušteni privatnim licima da oni sami održavaju. Tu se u gradu pojavljuje problem, jer su obično takvi zahvati na održavanju takvih objekata dosta zahtevni u pogledu finansija i samog izvođenja takvih radova - navodi Jelena Marković, gradski urbanista.
Svedoci Borinog vremena i doba pod Turcima su i Pašin konak i Haremluk, koje je 1765. godine sagradio Rauf beg Džinoli.
U konaku su živeli muškarci, a u Haremluku žene s decom. Od 1960. godine, Pašin konak je Narodni muzej, a Haremluk je prepušten zubu vremena.