BAJAZITOVA SUĐENICA: Pogledajte kako je bila lepa kći kneza Lazara (FOTO)
Najmlađa kći kneza Lazara i kneginje Milice, rođena je, pretpostavlja se, između 1373. i 1376. godine, u Kruševcu. Roditelji su joj dali biblijsko ime Olivera (na latinskom maslina), kao simbol napretka, lepote, snage i mira. Ime kao da je odredilo dalju sudbinu male kneginje (Nomen est omen). Pored braće Stefana i Vuka i sestara Mare, Dragane, Teodore i Jelene, Olivera je bila miljenica roditelja.
Rodoslov njene majke Milice vodi do Vukana Nemanjića, kralja Duklje i najstarijeg sina velikog župana Stefana Nemanje, brata Stefana Prvovenčanog i Svetog Save. Po ocu, knezu Lazaru, unuka je izvesnog Princa Hrebeljanovića, iz Prilepca, kod Novog Brda, uslužnika cara Dušana. Rodonačelnik Hrebeljanovića bio je carev peharnik, pismen i za tadašnje vreme izuzetno obrazovan.
POŽURITE U MERIDIAN! Ovo se NE PROPUŠTA, osam neverovatnih prilika da ZARADITE na mečevima Lige Evrope
Olivera je detinjstvo provela na dvoru u Kruševcu, učeći se lepom ponašanju. Obrazovanje kneževske dece u Srbiji prvenstveno je bilo zadatak i obaveza. Nastavu su držali sveštenici, ali i privatni učitelji iz drugih zemalja. Neizostavno je bilo podučavanje čitanju, pisanju, matematici, pevanju, morao je tečno da se govori latinski i grčki. Uz Bibliju, omiljena štiva bile su hronike, letopisi i pesmarice.
REČI HILANDARSKOG MONAHA KRIJU LEKCIJU ŽIVOTA: Pročitajte ih pažljivo i očekujete ČUDO, čak i ako niste vernik!
Hrišćansko bogoslovlje i filozofija takođe su izučavani, a pravila diplomatije nisu bila tajna za ženske potomke Lazarevića, pa tako ni za Oliveru, kojoj će znanje stečeno na očevom dvoru kasnije biti od sudbonosne važnosti.
Bila je spas za Srbe i Srbiju
Prema neproverenim podacima, plavokosa Olivera osvojila je srce Miloša Obilića, mladog braničevskog vojvode. On je bio čest gost na dvoru njenog oca, od koga je čak zatražio kneginjinu ruku. Lazar ga je odbio, uz obrazloženje da mu je kći isuviše mlada za udaju. Dalje redove ove nepotvrđene priče izbrisala je istorija i pakao koji je usledio na Vidovdan, 28. juna 1389. godine.
Sve četiri starije Oliverine sestre udate su zarad državnih i političkih interesa. Ovog puta, međutim, Olivera je data za ženu čoveku druge vere, čoveku koji je napao njenu otadžbinu i pogubio njenog oca. Kneginja Milica, koja je posle Kosovske bitke vladala Srbijom umesto maloletnog sina Stefana, teret odluke o vazalstvu s Turcima i davanju Olivere u harem, podelila je s preživelim plemstvom i crkvenom jerarhijom.
ON JE BIO PRVI SRPSKI SVETAC I NOSIO JE GLAVU ISUSA U RUCI: Vernici se plaše i IME da mu izgovore
Oliveru su do harema u novoj evropskoj prestonici Osmanlija Drenopolju, današnjem Jedrenu, u proleće 1390. godine, otpratila braća, kneževići Stefan i Vuk. Prema predanju, put iz rodnog Kruševca ka Drenopolju srpski narod je Oliveri posuo ružama.
Uporna i snalažljiva
I tako je, uz saglasnost svoje majke Milice, sve vlastele, državnih činovnika, patrijarha i arhijereja maloletna Olivera, u proleće 1390. godine, krenula na daleki put. Zauzvrat je sklopljen mir sa Turcima i Srbija je postala vazalna država obavezna da Turskoj pruža pomoć u vojnim pohodima.
Kneginju su u harem vodila oba brata , kneževići Stefan i Vuk, kojima je to bilo prvo putovanje na poklonjenje novom vrhovnom gospodaru Srbije.
Sultan Bajazit, plah i nabusit naslednik trona, tada je već imao tri žene, takozvane kadune, koje su mu podarile šestoro dece, četiri sina i dve kćeri. Olivera je u haremu zatekla i druge plemkinje, kako osmanskog, tako grčkog i francuskog porekla. Ipak, srpska princeza i potonja turska sultanija se od početka izdvojila hrabrošću, mudrošću i istrajnošću. Nijednoj pre nje, koja nije prešla u islam, nije pošlo za rukom da postane toliko uticajna.
Bajazitova miljenica
Vremenom se između njih dvoje ipak rodila ljubav. Svoje mesto u haremu i sultanovom srcu Olivera je često koristila da pomogne svom napaćenom narodu i državi. Zahvaljujući njenom velikom uticaju na Bajazita, ali i Bajazitovom velikom poštovanju prema kneginji Milici i Stefanu, Srbija je u to vreme imala mnogo povoljniji položaj nego druge balkanske vazalne države.
U turskoj „Hronici”, Ašik-paše Zade, napisanoj oko 1484. godine, Oliveru zovu „Srpkinja devojka” ili „Ćaurka devojka” koja je lepotom i strpljivošću zaludela sultana Bajazita. Kao pravoverni musliman i derviš, Ašik-paša je zamerio turskom caru što se odao alkoholu, navodno pod uticajem nove žene. Naime, haremom su kružile glasine da Olivera podstiče Bajazita da pije vino i zanemaruje osobine svojstvene dobrom muslimanu. Sa sigurnošću jedino može da se pretpostavi da je uticaj mlade sultanije bio veći nego što je to bilo dozvoljeno ijednoj ženi pre nje.
Olivera i Bajazit bili su u braku punih dvanaest godina, ali ona nikada nije prešla u islam. Ostala je verna pravoslavlju i na dvoru u Jedrenu imala svog ličnog sveštenika.