ON TE BIJE, A TI SI SKUPILA HRABROST I PRIJAVILA NASILJE: Šta dalje? Šta kao žena možeš da očekuješ?
Nasilje prema ženama je ispoljavanje istorijski nejednakih odnosa društvene moći između muškaraca i žena koji su doveli do diskriminacije i dominacije nad ženama od strane muškaraca i do sprečavanja potpunog napretka žena.
Nasilje prema ženama je jedan od osnovnih društvenih mehanizama kojima se žene prisiljavaju da budu u podređenoj poziciji u odnosu na muškarce. Nasilje prema ženama je prepreka u postizanju jednakosti, razvitka i mira.
Zbog toga zakonska je obaveza svakoga da prijavi nasilje u porodici nadležnoj instituciji. Ako ste doživeli nasilje, pored policije nasilje možete prijaviti i javnom tužilaštvu, centru za socijalni rad i zdravstvenoj ustanovi.
Za dobijanje informacija ili potrebe za emotivnom podrškom, možete pozvati SOS telefon.
Nisi vreća za udaranje, ni ptica u kavezu, hrabra si žena, a ne paćenica: Ne budi žrtva, OVO JE NASILJE - PREPOZNAJ GA
SEDAM IH JE UBIJENO - NEKA VIŠE NE BUDE NIJEDNA: Znate li ih - to su majke, ćerke, supruge - ŽENE
Bez obzira na to da li ste prijavu za nasilje podneli jednom ili više puta, institucije su dužne da postupaju po svakoj prijavi.
Nasilje možete prijaviti lično, ako ste doživeli nasilje, a takođe može ga prijaviti i član porodice, prijatelj, komšija i bilo koje drugo lice. Nasilje se može prijaviti lično, u prostorijama institucije, telefonom, pismeno, putem pošte, kao i putem imejla. Prilikom prijavljivanja, možete se predstaviti ili ostati anonimni - u svakom slučaju prijava će biti razmatrana.
Kako bi dobili efikasnu zaštitu, institucije su Zakonom obavezne da sarađuju kako bi obezbedile da dobijete adekvatnu zaštitu i podršku.
Prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici kao i nasilja nad ženama, institucije su dužne da o svakom saznanju o nasilju u porodici obaveste nadležnog policijskog službenika i tužilaštvo. Jedino pozivanjem SOS telefona prijava i iskustvo nasilja ostaju poverljivi i ne prijavljuju se, osim ukoliko to ne želite, kao i u situacijama životne ugroženosti.
U institucijama, a posebno u policiji, centrima za socijalni rad i tužilaštvu, rade profesionalci koji su obučeni za postupanje u slučajevima nasilja. Stoga je važno da profesionalcu kom ste prijavili nasilje pružite što potpunije podatke o događaju, članovima porodice, istoriji nasilja u porodici, članovima porodice koji su posebno ugroženi, povredama, kao i drugim okolnostima (postupak razvoda braka, spor oko starateljstva, trudnoća, pretnje, alkoholizam i sl.).
Većina žena koje prijave nasilje su u šoku, uplašene, zbunjene i ne mogu da se sete svih detalja. Ne brinite - uvek možete dopuniti prijavu detaljima, podacima i informacijama u kasnijim susretima sa centrom za socijalni rad, policijom ili tužilaštvom.
Institucije su dužne da shodno okolnostima u kojima se nalazite iznađu rešenja koja će pomoći da izađete iz nasilja. Institucije su takođe dužne da vas upoznaju sa predlogom rešenja, kroz vaše direktno učešće u izradi ili razmatranju individualnog plana podrške i zaštite žrtava nasilja ili preko neke od institucija sa kojom najčešće kontaktirate. Takođe imate pravo da se izjasnite i reagujete ako smatrate da neka od predviđenih rešenja nisu adekvatna za situaciju u kojoj ste se našli.
Ukoliko ne želite da učestvujete ili odustanete od učešća u postupcima pred institucijama, ta odluka će biti poštovana i neće uticati na postupanje institucija u tom postupku. Institucije su dužne da postupaju po prijavi, bez obzira na stav, oni to čine po službenoj dužnosti. Takođe, odustanak u jednom postupku ne utiče na postupanje institucija ukoliko ponovo prijavite nasilje, jer će oni postupati bez obzira na vaše ranije odustajanje.
Kada se susretnete sa bilo kojom vrstom nasilja morate skupiti dovoljno hrabrosti i snage da se izborite i sprečite da nasilje koje trpite eksalira i poprimi razmere mnogo veće nego onda kada ste ga prvi put primetili. Rast nasilja može dovesti i do smrtnog ishoda, a to je nešto što svako od nas želi da izbegne i da se ne desi. Bilo da ste već žrtva ili potencijalna žrtva, važno je da svoje muke ispričate nekome i da zatražite pomoć.
Lekar/lekarka svojim postupanjem treba da obezbedi:
- Da ne osećate sramotu i stid što pričate o nasilju
- Da ne osuđuje ukoliko nasilje niste prijavili policiji ili drugoj instituciji
- Da obezbedi da se razgovor sa vama odvija u miru, nesmetano i bez prisustva treće osobe, uključujući i nasilnog partnera, druge osobe koje su vas dovele na pregled, drugo zdravstveno osoblje
- Da poštuje vaše odluke i ne nudi vam “gotova rešenja”
- Da svaki put kada se obratite, obezbedi isti kvalitet podrške i zaštite
Veoma je važno i da institucije sistema zaštite sve potencijalne žrtve ili one žene koje to nažalost već jesu, da ponovo budu izložene nasilju, da sistem ostane gluv i nem na njihov vapaj.
Nije to vapaj očajnika, već hrabrih osoba koje žele da žive svoj život bez maltretiranja. Svim ženama u Srbiji su osim državnih institucija dostupni i raznorazni vidovi podrške i pomoći u nevladinim organizacijama i zasigurno je da će makar jedna osoba imati i vremena i sluha za svaku od žena koje se obrate za pomoć.
U Srbiji je u proteklih 10 godina, do danas, najmanje 340 žena namerno ubijeno od strane partnera ili člana porodice, ljudi (ili muškaraca) kojima su verovale i koji su im govorili da ih vole. Više od četvrtine žena pozivalo je u pomoć institucije, ali njihovi životi nisu spašeni.
Prijava porodičnog nasilja može se podneti, osim policiji, na broj 0800-100-600 ili na SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja 0800-100-007.
Ukupan broj poziva koje je primio SOS telefon tokom 2020. godine je 2.922 poziva. Nije bilo uočljivog povećanja broja poziva usled pojave korona virusa, ali su brojne sagovornice tada po prvi put odlučile da pozovu i to su nastavile da čine i po završetku vanrednog stanja, jer im je konstantna psihosocijalna podrška potrebna.