DANAS JE SVETI VASILIJE OSTROŠKI! Čuda se dešavaju u Ostrogu da svedoče svima BOGA ŽIVOGA i Njegovog svetitelja!

Sveti Vasilije Ostroški (Jovanović) rođen je u selu Mrkonjići, Popovo Polje u Hercegovini, u Republici Srpskoj.

Rodio se 28. decembra 1610. godine, od pobožnih i blagočestivih roditelja Petra i Anastasije Jovanović. Na krštenju su mu roditelji dali ime Stojan.

Zamonašio se u trebinjskom manastiru Uspenija Presvete Bogorodice i kao monah ubrzo se pročuo zbog svog podvižničkog života, a kasnije je izabran i posvećen za episkopa zahumskog i skenderijskog.

Kao arhijerej živio je u manastiru Tvrdoš odakle je utvrđivao u pravoslavlju vjernike. Kada su Turci razorili Tvrdoš, svetitelj se preselio u manastir Ostrog, gdje je nastavio svoj podvižnički život.

Upokojio se u Gospodu 1671. godine, a njegove čudotvorne mošti i njegov grob čuvaju se do današnjeg dana. Pravoslavni vernici ovog svetitelja poštuju i svetkuju u svim srpskim zemljama.

U narodu je Sveti Vasilije poznat po svom podvižništvu i mnogobrojim čudotvornim iscjeljenjima.

Poklonička putovanja naroda u Ostrog počela su još za zemaljskog života Svetog Vasilija, nastavljena su po proslavljenju njegovih svetih moštiju i traju i danas.

Osim praznika Svetog Vasilija, dani sabora u Ostrogu su Trojičindan, Petrovdan, Ilindan i dan Uspenja Presvete Bogarodice. U te dane u Ostrogu se okupljanekoliko desetina hiljada pobožnih poklonika, a dolaze čak i oni koji su inoverni.

Ostroška isposnica, u kojoj se podvizavao Sveti Vasilije i gde počivaju njegove svete mošti, i danas je mesto iscjeljenja na kojem mnogi nalaze milost Božiju i odakle svojim domovima odlaze zdravi i dušom i tijelom.

Ne mogu se izbrojati razna čudesa, koja je Gospod preko Svetog Vasilija učinio i koje svakim danom čini i pokazuje nad svakim onim koji dolazi i traži pomoć od Gospoda posredstvom ovog velikog svetitelja.

Manastir Ostrog i Sveti Vasilije Ostroški i danas predstavljaju živo svedočanstvo viševekovnog stradanja za veru i borbu za opstanak srpskog naroda, ali i nadu u konačnu pobedu i život večni.

Granata koja nije eksplodirala

U Drugom svetskom ratu, za vreme partizanskog napada na manastir Ostrog, jedna granata iz brdskog topa udarila je u kameni zid iznad Gornjeg manastira, razbila vrata na crkvici Časnog Krsta, ali nije eksplodirala.

Granata se od pada razbila na dvoje. Stručnim ispitivanjem kasnije je utvrđeno da je granata bila sasvim ispravna. Očigledno je da Svetitelj to nije dopustio. Ova granata se i danas čuva u Gornjem manastiru.

Poštovanje našeg naroda prema ovom Božjem ugodniku ogleda se i u podizanju mnogobrojnih hramova u njegovu čast. Posebno je lep hram podignut svetitelju u njegovom gradu Onogoštu - Nikšiću.

Godine 1935. u Beogradu je otvorena bolnica nazvana po Svetom Vasiliju Ostroškom, a u Crkvi Svetog cara Konstantina i Jelene na Voždovcu čuva se i danas njegov sveti omofor.

Svetih Devet mučenika u Kiziku

Ovih devet hrabrih mučenika, ljubavlju Hristovom zagrejani, ne hteše prineti žrtve idolima niti se odreći Hrista Gospoda, zbog čega biše ljuto mučeni i najzad mačem posečeni. 

U vreme cara Konstantina sazida se hram u Kiziku u čast ovih mučenika, gde se njihove neistrulele mošti položiše. Bezbrojna iscelenja dogodiše se nad moštima njihovim. 

Imena su njihova Teogonije, Ruf, Antipater, Teostih, Artem, Magn, Teodot, Tavmasije i Filimon. Svi oni prezreše sve vremeno radi večnog i truležno radi netruležnog. Zato ih Gospod uvede u večne obitelji Svoje i uvenča ih vencima slave neprolazne. Česno postradaše i proslaviše se u III veku.

Prepodobni Memnon čudotvorac

Od mladosti predade se Memnon postu i molitvi, i toliko sebe očisti, da postade obitalište Duha Svetoga.

 Isceljivaše neisceljive bolesnike, i činjaše mnoga druga čudesa. Javljaše se na morskim burama, i spasavaše brodove od propasti. Upokoji se mirno u Gospodu u II stoleću, i preseli se u nebeske dvore Gospodnje.