"ČUJEŠ LI ZAISTA NAŠ PLAČ?" Srceparajuća ispovest jedne majke u Srbiji: Uzeli su mi dete, umirala sam (FOTO)
Bebe su, sumnjaju ovi roditelji, u brojnim slučajevima od 60-ih godina dvadesetog veka do danas nestale nakon što su pod sumnjivim okolnostima proglašene mrtvim, bez umrlica i druge obavezne prateće dokumentacije. Ime murala posvećenom nestalim bebama u Srbiji je - "Čuješ li zaista naš plač?"
Milena Janković predsednik udruženja roditelja Nestale bebe Beograda otkriva kome je tačno upućeno ovo pitanje.
Otkrivamo proizvode i brendove koje smo najviše kupovali online u 2021. godini
RIMOKATOLIČKO BADNJE VEČE I BOŽIĆ ISPUNJENI DIVNIM TRADICIJAMA: Simbolika jelke, poklona, kao i pravljenje specijalnog KOLAČA - najsrećniji su MALI KORINĐAŠI
BRIGA ZA DEČIJI IMUNITET: Orion telekom i Apotekamo.rs poklanjaju imuno pakete!
- Mural je upućen prvo deci, da bude sećanje na svu otetu izgubljenu decu. Da im kažemo: "Deco, vi imate pravo da sumnjate, vi imate pravo da znate ko ste!". Deca danas vrlo lako danas dolaze do svojih bioloških roditelja, ono što je teško je što deca veoma teško mogu da prihvate i da krenu u susret ka biološkim roditeljima. I zato je mural tu da bude sećanje i podrška ko ste. Pitajte ko ste - govori predsednik udruženja roditelja za Puls.
Predsednik udruženja roditelja "Nestale bebe Beograda" otkriva koji je to broj neprijavljene dece i šta ona misli o tom broju.
- U Srbiji je preko 2000 neprijavljene dece. Baveći se ovom temom mislim da u Srbiji ne postoji porodica koja nema slučaj. Znači taj broj je sigurno bar 20 puta veći. Kada majka prođe pored murala - "Čuješ li zaista naš plač?", da majka zna da je dete čeka i da je njena obaveza da dete potraži, a ne da se zatvori u sebe. Nijedna bolnica nije sahranila Vaše dete - ističe Milena.
Milena je zatim ispričala svoju priču o tome kako je njeno dete ukradeno i kako su joj još na to rekli da će i ona sama umreti.
- Ja sam se 28. februara 1990. godine porodila u Višegradskoj bolnici, ja sam toliko imala želju da povećam svoju porodicu i da rodim dete. Kada sam se porodila dali su mi moje dete u naručje. Tada sam osetila apsolutnu sreću držeći ga. Imala sam sjajan brak i malu devojčicu 3 godine i rekla sam da mi više ništa na svetu ne treba. Posle nekog perioda odveli su me u neku sobu gde su bile 2 osobe u belom mantilu i 2 čoveka u civilu. Oni su mi tad rekli: "Majko, dete vam je umrlo, mladi ste imaćete još dece. Bolnica će vam sahraniti dete", ja se sećam te scene koja me prati već toliko godina. Narednih pet dana ja nisam izašla iz bolnice, tražila sam svoje dete ali mi nisu dali da ga sama sahranim. U međuvremenu lekarsko osoblje u ginekološkoj akušerskoj klinici je lagalo mog muža da sam ja na samrti. Sedmi dan on dolazi i govori mi kako ću uskoro umreti i da se vratim kući da vidim svoje dete. Ja sam se tek u tom trenutku setila, i pod uticajem svog supruga i bolnice ja sam napustila bolnicu. Posle mesec dana ja sam otišla sam po dokument o tome gde je moje dete sahranjeno, na šta su me oni samo izbacili iz bolnice - priča Milena.
Milena je takođe otkrila šta je ona pomislila u tom trenutku i da li je poverovala u priču lekara.
- Ja sam poverovala u priču da je moje dete umrlo, ali nisam i dalje mogla da shvatim zašto mi moje dete nisu dali da ga sama sahranim. Ja sam išla kod psihologa da bi rešila svoj problem jer sam bila sigurna da će moje dete od tri godine neko ukrasti. Ja sam razvila strahove tako da nikad svoje dete nisam puštala samu u park, da ide na eksukurzije ili nešto slično - govori Milena Janković.
Predsednik udruženja roditelja "Nestale bebe Beograda" je takođe istakla gde se njen slučaj danas nalazi.
- Moj slučaj je trenutno u nadležnosti suda i sud je zatražio od bolnice izveštaje. Kada smo dobili izveštaje, oni su bili blanko. Bez potpisa. Mi znamo da nema upisa u matičnu knjigu umrlih ako nema potpisa lekara - govori predsednik udruženja.