Čuvar nekadašnjeg građanskog života Knjaževca: U kući Ace Stojanovića kao da je vreme stalo (FOTO)
Da li ste čuli za kuću Ace Stanojevića u Knjaževcu koja je danas veliko kulturno dobro našeg naroda, ali i mesto po kome je ova slatka, mala, prirodom ušuškana varošica poznata?
Ovo je kuća u kojoj kao da vas čekaju da sednete i popijete pravu, jaku i kvalitetnu domaću kafu iz starog i dobro očuvanog porcelana dok promatrate istoriju, kulturu i nasleđe o kome se mnogo govori i van granica naše zemlje, a koje brojne turiste ostavlja bez daha.
Dva ključna projekta pred Novim Sadom: Ekološka borba doneće zeleniju budućnost građanima (FOTO/VIDEO)
Vožnja pored Begeja, ali i gradskim ulicama: Zrenjanincima obezbeđena subvencija, ali i ekološkiji transport (FOTO)
Za zelene oaze kojima će se diviti turisti: U ovom gradu na Begeju sve je spremno da ozeleni (VIDEO/FOTO)
Muzej grada u kući Alekse Ace Stanojevića je jedan od objekata u sastavu Zavičajnog muzeja u Knjaževcu. Ova kuća jednog od osnivača Narodne radikalne stranke i kuma Nikole Pašića, veoma je posećena jer je autentična, građena početkom 20. veka i unutrašnjost je ispunjena predmetima koji na najlepši način svedoče o vremenu građanske kulture u Knjaževcu.
Istorija beleži da je Aleksa Aca Stanojević jedan od najznačajnijih istorijskih i političkih ličnosti knjaževačkog kraja. Rođen je 29. septembra 1852. godine u Knjaževcu, od oca Miloša i majke Lozane. Po zanimanju je bio štampar dok je u političkom životu Srbije poznat kao jedan od osnivača Narodne radikalne stranke 1881. godine i protivnik režima Milana Obrenovića. Važio je za trezvenog i umnog političara koga su protivnici uvažavali zbog odmerenog i taktičkog držanja. Optužen je za učešće u Timočkoj buni 1883. godine zbog čega je osuđen na smrt ali se spasio prebegom u Bugarsku. Takođe je učestvovao u Čebinčevoj aferi 1894. godine i osuđen je na tri godine zatvora, ali je pomilovan već naredne godine. Uz svog kuma Nikolu Pašića, bio je najistaknutija ličnost Narodne radikalne stranke koja je od Majskog prevrata 1903. godine do 1918. gotovo neprekidno bila na vlasti. Za to vreme više puta je biran za narodnog poslanika i predsednika Narodne skupštine. Posle smrti Nikole Pašića 1926. godine izabran je za predsednika GO i vođu stranke. U toku nemačke okupacije Aca Stanojević je odbio da sarađuje sa okupatorima i zbog toga ga je 1945. Maršal Tito primio u Beli dvor kao istaknutog i nekompromitovanog političara i borca za ljudska prava. Živeo je do 1947. godine, a sahranjen je u Knjaževcu uz sve državne počasti.
Njegova kuća u Knjaževcu danas je muzej zahvaljujući Branislavi Marković (1903-1983) koja je poklonila kuću za života muzeju i svom Knjaževcu.
Više o samom muzeju, ali i ulaganjima kroz godine kako bi postao ono što danas jeste, mesto u kome vreme kao da je stalo, mesto koje vraća u prošlost u svakom smislu te reči, govorila je kustos-etnolog Jelena Kurtić koja na samom početku razgovora ističe da je Muzej grada Knjaževca samo jedan deo, od tri objekta, koji se nalazi u okviru Zavičajnog muzeja.
- Ovaj muzej se nalazi u kući Ace Stanojevića koja je sagrađena na njegovom porodičnom imanju. Kuća je građena od 1902. do 1912. godine po projektu građevinskog preduzimača iz Beča Jovana Foglera. Kuća je građena kao objekat sa dve etaže, kao slobodan objekat sa bogatom fasadnom plastikom i bogato dekorisanim drvenim tremom - objašnjava Jelena Kurtić i dodaje:
- Ono što je razlikuje od ostalih kuća u ovom delu grada i generalno u Knjaževcu je to što ona nije izvučena na regulacionu liniju ulice već ima tu baštu, a zbog bogate fasadne plastike odaje utisak da je poput vila u Italiji - rekla je kustos-etnolog muzeja Jelena Kurtić.
Kuća Ace Stanojevića proglašena je spomenikom kulture 1983. godine, a kako Aca Stanojević nije imao potomke, on je kuću ostavio u nasledstvo čoveku koji se poslednjih godina života Ace Stanojevića brinuo o njemu, dok je poslednje naslednica, Branislava Marković, još za života kuću poklonila gradu, odnosno muzeju.
- Nakon toga usledili su različiti radovi na samom objektu pa je kuća zvanično otvorena za posetioce 1989. godine. Još od tada, u gornjoj etaži, imamo stalnu postavku uglavnom etnološkog materijala koju je uradila koleginica Dušica Živković, gde se nalaze predmeti koji su pripadali Aci Stanojević kao što je salonska garnitura, spavaća soba, trpezarija, radni sto, stolice i drugo - objašnjava Kurtić i dodaje da je jedan broj predmeta dobijen od starih porodica iz Knjaževca kako bi se u muzeju ilustrovao ambijent jedne gradske kuće s kraja 19. i početka 20. veka.
- U donjoj etaži, još od samog osnivanja, taj prostor je formiran kao galerijski prostor pa su se tu održavala građanska venčanja. Nekoliko godina kasnije taj prostor nije imao funkciju, do ove godine, kada smo ga ponovo otvorili i dali mu malo drugačiju namenu - objašnjava kustos-etnolog i ističe da se i u donjoj etaži nalazi izložbeni prostor građanskog nameštaja koji je hronološki poređan sa predmetima koji potiču sredinom 19. pa sve do kraja 20. veka.
Ono što je specifično i što ovaj objekat definitivno izdvaja od ostalih muzeja širom Srbije jeste osećaj koji posetilac doživi pri samom ulasku u kuću i komentari "ovde kao da je vreme stalo".
- Ovde je zaista vreme stalo. Postavka je tako urađena da, kao da neko i danas živi ovde. Oseća se duh prošlog vremena - ističe Jelena Krunić.
Kada je reč o turističkoj posećenosti, Jelena Kurtić ističe da muzej posećuje puno ljudi, pre svega meštani, na šta su posebno ponosni, ali i ekskurzije, kako osnovne, tako i srednje škole, koji čak imaju časove iz istorije baš u muzeju, ali i veliki broj stranih turista.
Kao jedan od značajnijih projekata na kome se trenutno radi izdvaja se projekat koji je sa radom počeo još prošle godine, a to je uređenje donje etaže kuće.
- Prvo smo radili adaptacione radove dok nismo došli do finalnih radova gde smo izložili sve predmete, konzervirali ih i uveli novi interaktivni Kutak koji smo posvetili našim najmlađim posetiocima, ali i odraslima kako bi mogli da upoznaju život u samom gradu kroz razne fotografije i predmete koji se nalaze u izložbenom prostoru - ističe kustos-etnolog Jelena Kurtić.
Projekat je finansiran iz budžeta Grada Knjaževca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.