Skip to main content
Branislav Tiodorović

DA LI ĆE POČETAK ŠKOLSKE GODINE U SRBIJI BITI POMEREN? Korona divlja, a na jesen nas očekuje OVO

Foto: Srbija Danas / Saša Džambić
Prešli smo cifru od 6.000 zaraženih po danu, dok je u bolnicama nešto manje od 700 ljudi.

Bilo bi dobro da septembar dočekamo sa manjim brojem zaraženih, u šta nisam siguran da je moguće s obzirom na ovakvo kretanje virusa. Ali, videćemo. Pred nama je izazov za naredni mesec, počinju škole, radno aktivno stanovništvo se masovno vraća u kolektive, a time se otvara prostor za zaražavanje, kaže prof.dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba.

SPREMITE KIŠOBRANE, DANAS PLJUSKOVI I GRMLJAVINA: Ovaj deo Srbije biće najviše na udaru, evo kakav će biti dan u Beogradu

SPREMITE KIŠOBRANE, DANAS PLJUSKOVI I GRMLJAVINA: Ovaj deo Srbije biće najviše na udaru, evo kakav će biti dan u Beogradu

AU, DA LI JE OVO MOGUĆE? Zbog prekršaja od 2.500 dinara za vama je možda raspisana poternica - objašnjeno do detalja!

AU, DA LI JE OVO MOGUĆE? Zbog prekršaja od 2.500 dinara za vama je možda raspisana poternica - objašnjeno do detalja!

BUJICE VODE TEKU ULICAMA OVOG SRPSKOG GRADA! Grad zabeleo travnate površine, opšti haos (video)

BUJICE VODE TEKU ULICAMA OVOG SRPSKOG GRADA! Grad zabeleo travnate površine, opšti haos (video)

- Zajedno sa Ministarstvom prosvete za sedam do 10 dana razmotrićemo situaciju u vezi sa polaskom u školu, pa ćemo predložiti najbolje rešenje. Što se mera tiče, ako brojevi budu visoki i poraste broj hospitalizovanih, možda ćemo morati da vratimo meru koja se odnosi na nošenje maski u zatvorenom prostoru, što su neke zemlje već i uradile, dodaje prof. Tiodorović.

Što se dnevne statistike tiče, prešli smo cifru od 6.000 zaraženih po danu, dok je u bolnicama nešto manje od 700 ljudi. Kako profesor objašnjava predviđanja su se kretala u smeru da ćemo u avgustu dostići takozvani plato, ili zaravnjenje, ali brojke i dalje variraju, pa se ne može tačno predvideti kada će brojevi prestati da rastu.

- Nama se čitave porodice vraćaju s odmora zaražene, normalno se kreću ljudi, normalno se kreću svi koji ne osećaju tegobe, a preporučene mere se nigde ne sprovode. Preporučena mera maske u zatvorenom se nigde ne primenjuje, mlađi se okupljaju normalno i u kafićima, splavovima, restoranima. Nismo mi izuzetak, sve se to dešava u celoj Evropi, pa i u onim zemljama koja je imala bolji obuhvat vakcinacije od nas i oni beleže porast broja zaraženih. Situacija je ipak ozbiljna, iako spada u ocenu kao nesigurna, ali je ozbiljna jer imamo svakog dana od 4.000 do 6.000 zaraženih, blizu 7.000. Međutim, taj broj pozitivnih ne odgovara stvarnom stanju, jer je taj broj sigurno veći, zato što imamo one koji su pozitivni, koji nemaju tegobe, koji se šetaju, odmaraju, rade, putuju, kontaktiraju... Mnogi i ne znaju da su pozitivni. Dok neki ne očekuju da dobiju neke tegobe i nemaju ih, oni se i ne testiraju. Testiraju se oni koji imaju tegobe, koji su osetljivog imuniteta, i testiraju se oni koji putuju, jer postoje neke zemlje koje traže test. Ostali i ne znaju da su zaraženi, a virus je cirkulaciji i te kako, objašnjava profesor Tiodorović.

U ovom momentu ciljna grupa korone su svi, zaraženih ima u svim starosnim kategorijama, od dece mlađe od pet godina, pa sve do onih najstarijih. U bolnicama završavaju oni sa komorbiditetima, sa slabim imunitetom, i u proseku to su ljudi oko 65 godina.

- Ako uporedimo brojeve hospitalizovanih, a to je nešto više od 600 ljudi, to nije tako veliki broj, ako se setimo nekih prethodnih talasa. S te strane nemamo neki ozbiljan problem, ali ono što je ozbiljno, to je da nam se povećava broj ljudi na respiratoru, iako je taj broj neuporedivo manji od onoga broja koji je bio za vreme delte. Još zabrinjavajuće je da nam sa povećava broj preminulih, za mene je i jedan preminuli mnogo, a kamoli od 10 do 14, zato apelujem na starije i hronične bolesnike da budu oprezni i da se pre svega čuvaju da se ne zaraze. Ako pogledamo strukturu hospitalizovanih, ko je hospitalizovan, onda tu vidimo starije od 65 godina, pa iznad 75, 80. Dominiraju nevakcinisani. Ima i vakcinisanih, ali oni imaju ozbiljne pridružene bolesti, kaže profesor Tiodorović.

škola
Foto: Profimedia

Kako će deca ići u školu?

Iako mnogi smatraju da deca treba da idu u školu, povratak u kolektive povećava rizik od zaražavanja. Ipak, ako bi se odložio polazak u školu, može se odložiti i talas ukoliko brojke bude na većem nivou. Ni roditelji ni deca nisu naklonjeni kombinovanom modelu nastave, ali šta će biti, zavisiće od epidemiološke situacije u narednom periodu, ali i dogovora između lekara i Ministarstva prosvete.

- Što se škole tiče moraće da procenjuje Ministarstvo prosvete, za škole je svako pomeranje značajno, jer utiče na kvalitet nastave i organizaciju. To ćemo videti u narednih od sedam do 10 dana, pratićemo brojeve, videćemo šta je najbolje pa ćemo to i predložiti. U septembru možemo očekivati mogući zalet jer radno aktivno stanovništvo masovno se vraća na posao, počinju škole i normalno je očekivati i porast broja. U septembru, takođe moramo sa pažnjom pratiti da li će se pojaviti nova vakcina koja je prilagođena ovom omikron soju, kaže profesor Tiodorović.

Da li ćemo vratiti neke mere?

Mera koja podrazumeva nošenje maski u zatvorenom, ostala je kao preporuka, ali jedna je od ključnih za suzbijanje virusa. Moguće je da će, ako brojevi nastave da rastu, da ćemo ih opet nositi u tržnim centrima, ustanovama, na poslu, bankama i svim onim mestima zatvorenog tipa.

- Ono što se od mera može očekivati, a odluka se donosi tako što se prati moguće povećanje i sa brojem zaraženih i porasta broja hospitalizovanih, možemo očekivati povratak nošenja maske u zatvorenom. To su već neki u našoj okolini vratili kao obaveznu meru. Mi takođe čekamo i novu vakcinu, a već imamo najave dva proizvođača. Naglo širenje virusa može zaustaviti vakcinacija, smatra profesor Tiodorović.

Započela ispitivanja novih vakcina

Evropska agencija za lekove (EMA) saopštila je danas da je započela ispitivanje vakcine Fajzera i Bajonteka koje su prilagođene protiv novih sojeva korona virusa.

Takozvana bivalentna vakcina cilja na dva soja kovida-19, jedan je prvobitni soj koji je prvi put identifikovan u Kini, a drugi je omikron soj, koji je trenutno najrašireniji u Evropi, preneo je Rojters.

Istraživanje podrazumeva da EMA procenjuje podatke čim oni postanu dostupni.

Vakcina ili otkaz?
Vakcina ili otkaz
Foto: Profimedia/ilustracija

Dok postojeće vakcine protiv korona virusa i dalje pružaju dobru zaštitu od hospitalizacije i smrtnog ishoda, efikasnost vakcine je donekle smanjena, kako je virus evoluirao.

Zvaničnici Evropske unije planiraju da koriste bivalentne vakcine u jesenjoj kampanji vakcinacije.

EMA očekuje da će nove vakcine prilagođene novim sojevima korona virusa biti odobrene do septembra.

BONUS VIDEO: Građani o zločinačkoj akciji "Oluja" - Da se nikada ne zaboravi!

 

Vremenska prognoza
Clear sky
23 Beograd