DANAS JE SVETI JOVAN KRSTITELJ: Ove stvari nikako ne valja raditi, ali jedna stvar sa IKONOM JE OBAVEZNA inače sledi kazna (VIDEO)
Za ovaj dan vezuje se običaj pranja ikone.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernic danas slave Svetog Jovana Krstitelja, jednog od navećih hrišćanskih svetaca.
OVO SE DO SADA NIKADA NIJE DESILO, BOGOJAVLJENSKI HIT DANA: Dok se plivalo za časni krst sveštenik uradio nešto NEVIĐENO (VIDEO)
"BOG SE JAVI!" VERNICI SLAVE BOGOJAVLJANJE: Za zdravlje i prosvećenja duše i tela danas OBAVEZNO uradite ovo
BEOGRAD OKOVAN SNEGOM, NEVEROVATNI PRIZORI: Snežna oluja tutnji Srbijom, ovi delovi zemlje sledeći na udaru (VIDEO)
U Srbiji, kao svoju krsnu slavu, ovaj dan obeležava veliki broj vernika.
Običaji na ovaj dan
Ovaj datum u kalendar je upisan crvenim slovom, što znači da ne treba raditi kućne, niti bilo koje druge poslove.
Za ovu slavu vezuje se običaj pranja ikone. Običaj pranja ikona podrazumevao je da se na današnji dan ikone iznose iz kuće posle jutrenja na reku, ili bunar i da se umivaju. Ikone su se brisale krpom koja je pokvašena u vodi.
Mada je običaj odavno nestao, tada se verovalo se da će onoga ko ne umije ikonu stići kazna, te da će mu se te godine oduzeti ruke i noge.
Sveti Jovan se naziva Krstiteljem zato što je u reci Jordan krstio Isusa Hrista. Zato u našem narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.
On je mnoge hrišćane krstio u reci Jordan, što dokazuje da je on postojao kao istorijska ličnost. Predanje kaže da je Jovan krstio i one koji su se pokajali što odmah nisu verovali u hrišćanstvo.
Živeo je potpuno asketskim životom, hranio se isključivo insektima i medom, a uvek je bio obučen u kamilju kožu.
Istorijski podaci svedoče da je Jovan pogubljen u vreme kralja Iroda. Osuđen je na smrt zbog praktikovanja hrišćanstva koje je tada bilo zarobljeno, a ubijen je tako što mu je odsečena glava.
Njegova desna ruka, ona kojom je zahvatio vodu iz Jordana kada je krstio Isusa Hrista, i dalje je u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, a čuva se u manastiru na Cetinju.
Ruku su u Evropu su doneli malteški vitezovi, koji su je poklonili ruskom caru Nikolaju. Kasnije su je Srbima na čuvanje, odnosno kraljevskoj dinastiji Karađorđević, poverili ruski vitezovi koji su emigrirali iz Rusije, a u vidu znaka zahvalnosti što je naša država primala sve izbeglice.
Ruka Svetog Jovana najpre je čuvana u srpskoj patrijaršiji, da bi 1941. pred najezdom Nemaca odneta u manastir Ostrog gde ju je na čuvanje ostavio kralj Petar II Karađoređvić.
Izvor: Srbija Danas/Telegraf