DANAS SLAVIMO SVECA KOJI JE DELIO PRAVDU MEĐU LJUDIMA: Pročitajte besedu - jedan običaj obavezno morate ispoštovati!
U vreme Julijana Odstupnika dva zavađena čoveka na ulici su ga uzela za sudiju
Sveti sveštenomučenik Evsignije bio je vojnik pri caru Maksimijanu, pri caru Konstantinu Velikom i pri njegovim sinovima, koji je u vojsci proveo punih 60 godina. U vreme sinova Konstantinovih povukao iz vojne službe i preselio u Antiohiji, svoj rodni grad. Tu je provodio bogougodni život u postu, molitvi i dobrim delima.
"OVO NIJE MUTNI IBAR, PRLJAV JE, VODA ČAĐAVA" Šta se dešava sa našom rekom, ima li opasnosti po zdravlje ljudi?
Da li je bezbedno da građani sami biraju vakcinu? Da li otići kod svog lekara? Sve nedoumice u vezi sa trećom dozom
NISMO SE NADALI BAŠ TOLIKOM ZAHLAĐENJU - STIŽE I KIŠA: Gde god planirate da krenete ponesite kišobran!
U vreme Julijana Odstupnika dva zavađena čoveka na ulici su ga uzela za sudiju. On je presudio pravedno, ali se druga strana naljuti, ode caru i optuži Evsignija kao hrišćanina. Car pozva Evsignija na sud, no on izobliči cara strašno za odstupništvo od vere i ukori ga svetlim primerom velikog Konstantina. Ogorčeni Julijan naredi te mu glavu odsekoše. Postrada Evsignije u dubokoj starosti 362 god. i preseli se u carstvo nebesko.
Beseda na današnji dan govori da treba da prestanemo da činimo zlo:
Samo ako grešnici prestanu zlo činiti i nauče se dobro činiti i priđu Gospodu, sa smirenošću i pokajanjem, postaće beli kao sneg. Gospod je moćan i voljan. Niko izvan Njega ne može grešnu dušu ljudsku od greha očistiti i čistotom ubeliti.
Ma koliko se platno pralo u vodi, sa pepelom i sapunom, ma koliko se pralo i prepiralo, ono ne može dobiti belinu, dok se ne prostre pod svetlost sunca. Tako i duša naša ne može se ubeliti, ma koliko je čistili mi sami svojim trudom i naporom, uz pripomoć svih sredstava zakonskih, dokle god je ne iznesemo pod noge Božije, raširenu i otvorenu, da je svetlost Božja obasja i ubeli.
Gospod i odobrava i preporučuje sav trud i napor naš; naime On hoće, da mi dušu svoju suzama okupamo, pokajanjem stesnimo, grižom savesti pritisnemo, dobrim delima odenemo, no na kraju krajeva On nas priziva, da priđemo k Njemu: tada dođite, govori Gospod, pa ćemo se suditi. To jest: Ja ću pogledati u vas i videću, da li ima Mene u vama, i vi ćete pogledati u Mene kao u ogledalo, i videćete, kakvi ste.