Danas slavimo svete mučenike koji su veru sačuvali kroz najveća iskušenja: Ovim rečima se obratili svojim mučiteljima i to ostalo zauvek zabeleženo

Ovi sveti mučenici bili su hrišćani iz Persije koji su nastradali 355. godine, tokom vladavine cara Sapora (Savorija). Prva trojica - Akindin, Pigasije i Anempodist - služili su na dvoru persijskog cara, ali su u tajnosti ispovedali hrišćansku veru. Kada su bili prijavljeni i izvedeni pred cara, upitao ih je odakle su. Oni su odgovorili rečima koje su ostale zapisane u crkvenom predanju: "Otečestvo naše i život naš jeste Presveta Trojica, Otac, Sin i Duh Sveti - jedan Bog."

Nakon toga car je naredio teška mučenja. Sveti mučenici sve su podneli sa molitvom i pesmom na usnama. Tokom njihovog stradanja, prema predanju, javljali su im se anđeli Božji, a jednom i sam Gospod Hristos, „sa licem svetlim kao sunce“.

Jedan od mučitelja, Aftonije, kada je video da kipuće olovo nije naškodilo mučenicima, poverovao je u Hrista i uzviknuo: "Veliki je Bog hrišćanski!" Zbog toga je odmah bio posečen, ali je svojim svedočanstvom obratio mnoge druge.

Car je potom naredio da Akindina, Pigasija i Anempodista zašiju u kožne mehove i bace u more. Međutim, prema predanju, javio im se sveti Aftonije u pratnji tri anđela i izbavio ih iz morskih dubina.

Elpidifor, jedan od carskih velmoža, takođe je tada javno ispovedio da je hrišćanin i optužio cara za ubijanje nevinih. I on je osuđen na smrt, zajedno sa oko 7.000 vernika.

Na kraju, prva trojica mučenika bačeni su u ognjenu peć zajedno sa 28 vojnika i carevom majkom, koji su takođe poverovali u Hrista. U plamenu su predali svoje duše Gospodu, ostavivši za sobom snažno svedočanstvo vere.