Samoubistvo nije spas, na vreme prepoznajte digitalno nasilje: Ovako možemo sprečiti da ijedno dete doživi Kristininu sudbinu

Nasilje među decom koje se odvijalo u školskim dvorištima i parkovima vekovima unazad, u modernom digitalnom dobu pronašlo je novu mnogo opasniju nišu delovanja. Nasilje se sada razgranalo na internet prostranstvo i više nego ikada je neophodno da se u prevenciju ovakvog vida nasilja uključe svi činioci, počev pre svega od roditelja i nastavnika.  

Nasilje na internetu, digitalno nasilje, predstavlja podsticanje mržnje, širenje uvredljivih i nasilnih komentara na internetu i veoma je često među đacima.

Svaki peti osnovac bio je žrtva takve vrste vršnjačkog maltretiranja, pokazuje istraživanje Unicefa i Instituta za psihologiju. Tokom jučerašnjeg dana objavljena je informacije da je dvadesetjednogodišnja jutjuberka Kristina Kika Đukić oduzela sebi život usled nemoći da se izbori sa konstantnim digitalnim nasiljem koje je trpela više od pet godina. Da posledice ne bi bile kobne, stručnjaci pozivaju na prevenciju i bolju kontrolu dece.

Istraživanje Interneta bez nadzora odrasle osobe može izložiti dete sajtovima sa štetnim sadržajima poput sadržaja koji zagovaraju nasilje, koji su seksualno eksplicitni i podstiču pre svega neadekvatno ponašanje. Nasilje među decom ili buling je neželjeno, agresivno ponašanje među decom školskog uzrasta koje uključuje stvarnu ili prividnu neravnotežu moći. Takvo ponašanje se ponavlja ili ima potencijal da se ponovi tokom vremena. 

- Maltretiranje uključuje radnje kao što su pretnje, širenje glasina, fizički ili verbalni napadi i namerno isključivanje iz grupe. Buling se može desiti lično ili virtuelno. Kada deca i mladi dobiju podršku porodice, a ne porodični sukob, i jaku povezanost sa školom, pre nego nedostatak povezanosti, njihov rizik za ponašanje u vezi sa samoubistvom i/ili bulingom – čak i ako dožive neki vid vršnjačkog nasilja– može biti smanjena. Kako deca, tako i odrasli stalno treba da imaju na umu da je problem u ispoljavanju detetovog ponašanja, a ne dete, da osim žrve nasilja pomoć treba pružiti i nasilniku, kao i da sva deca imaju pravo da se osećaju bezbedno, sigurno i zaštićeno u sredini u kojoj žive, u školi i u onlajn svetu - istakao je u razgovoru za portal SrbijaDanas psihoterapeut Uroš Rajaković. 

Deca u Srbiji ne mogu da se nose sa komentarima na društvenim mrežama

Poslednje istraživanje u kom je naša zemlja učestvovala, a to je EU Kids Online istraživanje iz 2019. godine, otkrilo je pre svega da su po upotrebi društvenih mreža deca u Srbiji na prvom mestu, znači većina dece u Srbiji, njih 86 odsto, koristi Internet svakodnevno. Još jedan zanimljiv podatak je da 45 odsto dece uzrasta od devet do 11 godina u Srbiji koristi društvene mreže svaki dan. 

- Poređenja radi taj procenat u Nemačkoj je 11 procenata , a privatne kompanije koje su vlasnici tih društvenih mreža propisale su donju uzrasnu granicu za korišćenje društvenih mreža i to je 13 godina. Mladi često ignorišu ovo pravilo, bez obzira su mlađi oni ipak poseduju profile na društvenim mrežama i krše ovo pravilo, a te privatne kompanije ne snose nikakvu odgovornost pre svega ukoliko se ustanovi da su prilikom registracije deca ostavila lažne podatke. Dete ispod 13 godina, pre svega nisu ni psihički sposobna da podnesu maltretiranje ili vređanje na društvenim mrežama, većina se teško nosi sa negativnim komentarima - istakla je Emina Beković iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija za portal SrbijaDanas i dodala: 

- Ovaj vid digitalnog nasilja posebno je opasan jer to vređanje, maltretiranje putem Interneta može biti u obliku ismevanja, negativnih komentara, ponižavajućih fotografija, video snimaka,  a sve to na Internetu ostaje zauvek i zato je žrtva konstantno izložena i dostupna počiniocima. Taj uvredljivi i  neprimereni sadržaj se deli i dolazi do velikog broja ljudi u kratkom vremenskom periodu tako da ovo ne uzrokuje te fizičke, ali može da izazove ozbiljne psihičke probleme i deca koja su meta takvog nasilja su tužna, uznemirena, gube samopouzdanje, osećaju se usamljeno, neprihvaćeno.  Retko se poveravaju roditeljima i to iz straha da im se ne oduzme kompjuter, odnosno da im se ne isključi Internet, da im se ne oduzme telefon, lap-top. Kod nas većina roditelja ređe koristi nove tehnologije nego njihova deca i polovina roditelja Srbije priznaje da nema odgovarajuće digitalne veštine, ali roditelji uvek imaju čemu da nauče svoju decu i kada je reč o digitalnoj komunikaciji, sva pravila koja važe za komunikaciju licem u lice važe i za digitalnu komunikaciju - istakla je Beković.  

Suicid nikad nije izlaz niti rešenje

U protekloj deceniji, naslovi koji izveštavaju o tragičnim pričama, smrti mladih osoba koje su sebi oduzele život, povezanim sa nasiljem (fizičkim, verbalnim ili onlajn) postali su nažalost uobičajeni. Problem digitalnog nasilja među decom veliki je problem našeg društva pred kojim ne treba zatvarati oči, jer nijedno dete nije zaslužilo da zbog ružnih komentara razmišlja da sebi oduzme život ili nažalost to i uradi, da ne vidi izlaz iz problema ili da ne zna da izlaz postoji. Neophodno je da nijedno više dete ne uradi sebi ono što je uradila Kristina Kika Đukić jer uvek postoji rešenje za sve probleme. 

- Iskustvo govori da roditelji nemaju visok stepen svesti o opasnostima koje vrebaju na Internetu i smatraju da je za decu i mlade Internet bezbednije mesto nego ulica. Roditelji moraju onog trenutka kada detetu kupe pametan telefon, lap-top, kompjuter da ga edukuju kako se ponašati, kako ih bezbedno koristiti, koje su mere zaštite, kome da se obrate kada dođe do problema. Moraju da razgovaraju sa svojom decom i da učestvuju u njihovim digitalnim aktivnostima. Da promene način komunikacije, da ih pitaju sa kim se dopisuju na Internetu, šta ih privlači da gledaju društvene mreže kao što je TikTok, šta ih privlači da gledaju izazove opasne po život, da li se na primer njihovi drugari snimaju i to postavljaju na svojoj mreži, kakav je njihov stav o tome, koji su im omiljeni jutjuberi i influenseri i tako dalje. Treba otvoreno razgovarati sa decom, moraju roditelji da izgrade taj odnos koji se zasniva na poverenju. Neophodno je da znaju i da kada se nešto loše desi, iako roditelji nemaju digitalne veštine, imaju više životnog iskustva, i mogu da nađu način da reše problem. Ključ svega je poverenje i razgovor i kada dođe do problema da se prvo kaže roditeljima i nekoj starijoj osobi od poverenja ili nama naravno prijavi na besplatan broj telefona 19833. Prema jednom istraživanju roditelji su ti koji poslednji saznaju za problem jer pogotovo tinejdžeri pokušavaju sami da se izvuku iz nekog sajber bulinga, a ne uspevaju nažalost - zaključila je Emina Beković iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu u razgovoru za portal SrbijaDanas. 

Neophodno je aktivirati razvoj digitalne pismenosti kroz formalno obrazovanje kako bi mladi bili spremni i sposobni za korišćenje digitalnih tehnologija bezbedno i sigurno. Zabranjivanje pristupa internet sadržaju nije rešenje, ali je neophodno da roditelji na vreme budu upoznati sa svim onim što njegovo dete susreće u digitalnom svetu.