DIREKTOR SZO U SRBIJI: Epidemiološka situacija je vrlo ozbiljna, još uvek prerano za uvođenje kovid pasoša

Epidemijska situacija u svetu ponovo se pogoršava. Epidemija dolazi u talasima a trenutno je u većini zemalja Evrope stanje veoma zabrinjavajuće.

U ovom trenutku virus se najbrže širi u Estoniji, Češkoj, Mađarskoj i Srbiji, kaže za Radio Beograd 1 direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji dr Marijan Ivanuša.

Razlog za pojačano širenje epidemije Ivanuša prvenstveno vidi u novom soju virusa nazvanom "britanski" ali i u zamoru ljudi od dugog trajanja epidemije.

Najavljuje da bi uskoro, već početkom aprila, u Srbiju mogle da stignu prve doze vakcina iz Kovaks programa.

Lekovi protiv korone su dobrodošli, naročito za ljude koji imaju probleme sa imunskim sistemom ali je ključ borbe protiv kovida 19 i dalje vakcinacija i poštovanje mera zaštite: nošenje maski, fizička distanca, higijena ruku i izolacija zaraženih, poručio je dr Iavnuša za Magazin na prvom programu Radio Beograda.

- Epidemija ide u talasima. Ima više razloga za to. Brzina širenja virusa zavisi od toga kakve su mere zaštite na snazi i koliko se poštuju. Nikome nije lako. Pandemija već dugo traje. Bez obzira na to kakve mere usvoji Krizni štab, ljudi su umorni i čim se situacija malo popravi, dolazi do opuštanja i mere se ne poštuju u potpunosti. Takav je slučaj bio pre nekoliko meseci - kaže Ivanuša.

Ističe da je u novembru i decembru situacija u Srbiji bila veoma loša, potom je došlo do blagog poboljšanja i ljudi su se odmah opustili tako da sada ponovo imamo povećanje broja zaraženih i hospitalizovanih.

Osim "umora od epidemije" Ivanuša razlog za opuštanje vidi i u činjenici da je stigla dugoočekivana vakcina.

- Vakcina je donela novu nadu pa smo se dodatno psihički opustili. Ali, ne može biti bolje preko noći. Potrebno je vreme da se vakciniše dovoljan broj ljudi i da vakcina počne da deluje i pruži potrebnu zaštitu onome ko je primio - rekao je on.

Zbog svega toga direktor Kancelarije SZO u Srbiji apeluje da se ne opuštamo previše, da striktno poštujemo mere a pre svega da držimo distancu, nosimo masku i vodimo računa o higijeni.

Ivanuša kaže da sve vakcine koje su na raspolaganju u našoj zemlji pružaju dobru zaštitu od novog soja virusa i SZO prepuručuje vakcinaciju bilo kojom od njih.

- Masovnom imunizacijom se zaustavlja epidemija. Što je manje obolelelih to je manja verovatnoća da će se razviti novi podtipovi virusa koji bi u budućnosti mogli postati kobni - ocenjuje Ivanuša.  

Ni jedna vakcina nema učinkovitost 100 odsto", kaže Ivanuša i o dodaje da su velike studije koje su rađenje kao treća faza kliničkog testiranja, pre nego što su vakcine dobile dozvolu za upotrebu potvrdile ono što je bio prvi cilj - a to je da vakcina sprečava ozbiljniji tok bolesti.

- Međutim, u situaciji kada virus intenzivno cirkuliše, iako je efikasnost vakcine 90 odsto to i dalje znači da 10 odsto ljudi koji su primili vakcinu i dalje nisu zaštićeni i da mogu razviti kovid 19, neki od njih čak i teži oblik bolesti. Pri tom, kod nekih vakcina period u kom se stvara dobar imunski odgovor traje 2 do 3 nedelje posle druge doze vakcine - upozorava Ivanuša. 

- Dve nedelje posle prve doze nema nikakve zaštite od zaraze. Čak i posle druge doze, potrebno je vreme da organizam stvori dobar imunski odgovor. Zato, u tom periodu ne sme biti opuštanja. Treba biti strpljiv i pridržavati se mera - fizička distanca, maske, higijena ruku i izolacija zaraženih - kaže dr Ivanuša.

Na pitanje kako komentariše pojavu da mnogi ljudi odbijaju da se vakcinišu i da li je toj skepsi doprinela činjenica da nove vrste vakcina dosta brzo dobijaju dozvole za upotrebu Ivanuša odgovara da su vakcine apsolutno bezbedne.

- Kada je reč o vakcinama za kovid 19, razvoj nije započeo početkom prošle godine kada se virus pojavio. Konkretno za taj virus jeste ali tehnologije na osnovu kojih se te vakcine pripremaju nisu nove, postoje godinama. Koristile su se tehnologije koje su nam dale pravac i iskustvo na osnovu kojeg smo mogli očekivati efikasnost i bezbednost novostvorenih vakcina. Proces je bio ubrzan zbog toga što je svet globalno pokazao veliku solidarnost i skupila su se velika finansijska sredstva kako bi što pre započeo posao na izradi vakcina. Sve te vakcine su prošle i prvu, drugu ili treću fazu kliničkog testiranja - podvlači Ivanuša.

Objašnjava da prvom i drugom fazom trebalo je utvrditi da li vakcine uopšte bude imunski odgovor u telu i koje su doze potrebne da bi se antitela stvorila. U trećoj fazi testirala se učinkovitost i bezbednost na desetinama hiljada ispitanika. Postoje razrađene procedure kako se neki nepredviđeni slučajevi prijavljuju nadležnim institucijama.

U Srbiji je to, kako kaže, Agencija za lekove gde se neželjene pojave prijavljuju, beleže i prate. Iako se prijavljuje sve što je neočekivano i opasno po zdravlje to ne mora da znači da je automatski posledica same vakcinacije.

- Ako vakcinišete milion ljudi tokom jednog meseca, sigurno je da bi među njima određeni broj i bez vakcine razvio neko ozbiljno oboljenje. Sve se to krajnje ozbiljno prati i beleži ali posle desetina miliona apliciranih doza vakcina može se reći da je broj nežljenih reakcija vrlo mali i da su vakcine pouzdane i bezbedne - rekao je Ivanuša. 

U našoj zemlji nedavno se pojavio se lek "bamlanivimab", a prema najnovijim saznanjima i američka kompanija Fajzer otpočela je testiranje novog leka protiv korone.

Dr Ivanuša objašnjava da su novi lekovi još u fazi ispitivanja, da je reč o skupim i komplikovanim lekovima koji bi prvenstveno bili namenjeni onima kod kojih bi mogao da se očekuje teži oblik bolesti zbog raznih razloga ali da je i dalje najbolja zaštita - vakcina.

- Neki ljudi imaju oštećen imunski sistem za koji se zna da neće biti u stanju da pravilno odgovori na zarazu. Sa vakcinom potreba za takvim lekovima se smanjuje i očekujemo da će većina ljudi biti zaštićena ali ipak postoje ljudi koji imaju smetnje u imunskom sistemu i njima će biti potrebna dodatna pomoć u vidu lekova. Dobro je što se radi na novim lekovima jer smo do sad primenjivali samo simptomansko lečenje odnosno obolelima smo davali kiseonik i nekako olakšavali simptome. Novi lekovi donose novu nadu ali to je onaj poslednji korak, poslednja šansa. Prva nam je, svakako, vakcina - kaže on.

Kada je reč o raspodeli vakcina u svetu i primedbi da je primetna neravnoteža na globalnom nivou, Ivanuša kaže da SZO nema mehanizme da po tom pitanju nešto više uradi osim pozivanja na solidarnost i etiku.

- Neke države su pokazale veći neke manji stepen solidarnosti. Mnogi su pohitali da za svoje građane obezbede što veće količine vakcine. Mi pozivamo sve zemlje na solidarnost jer nije dovoljno imunizacijom zaštiti samo svoje građane s obzirom na to da je svet globalno društvo. Ako u ostalim delovima sveta imate ogroman požar u vidu pandemije, gaseći vatru lokalno, niste ništa uradili. To je moguće postići samo ravnopravnijom podelom resursa kao što su lekovi, vakcine, zaštitna sredtva - ističe doktor.

Ivanuša očekuje da će prve doze vakcina iz Kovaks programa u Srbiju stići početkom aprila. 

Stav SZO prema kovid pasošima i dalje je isti - oni za sada nisu dobrodošli iz više razloga.

U situaciji kad nema dovoljno vakcina teško je tražiti da ljudi imaju vakcinacioni pasoš. To bi otežalo život mnogima, upozorava Ivanuša.

- S druge strane, mi bismo voleli videti više dokaza da vakcina, osim što pruža individualnu zaštitu od težeg oblika bolesti, doista smanjuje rizik od širenja virusa. Mi očekujemo da i to bude jedan od rezultata vakcinacije ali bismo za takav stav morali imati više dokaza. Zbog toga smatramo da je takav zahtev sada preuranjen. Jedan takav dokument trebao bi služiti tome da ljudi lakše putuju a ne kao prepreka za kretanje. Vremenom, kada vakcina bude dovoljno i kada se epidemija stavi pod kontrolu, verujem da će takav dokument biti nepotreban - rekao je Ivanuša.

Sredinom ovog meseca očekivao se Izveštaj stručnjaka SZO koji su u Kini istraživali poreklo virusa. Na pitanje zašto Izveštaj još nije objavljen, Ivanuša objašnjava da je reč o komplikovanom poslu.

- Tim stručnjaka se vratio iz Kine i izneo preliminarna saznanja da virus ima prirodni izvor. Nadam se da će Izveštaj uskoro biti dostupan javnosti ali i da će stručnjaci nastaviti sa radom kako bi otkrili što više činjenica o poreklu virusa kako bismo mogli sprečiti moguće slične epidemije u budućnosti jer znamo da u prirodi ima hiljade virusa koji se u nekom trenutku mogu transformisati u virus opasan po ljude - rekao je Ivanuša.

- Posle više od godinu dana borbe sa kovidom 19, možemo reći da o virusu znamo mnogo toga. Znamo kako se prenosi, kako se prenos može sprečiti , imamo vakcinu, prve lekove...Ima nade, vidi se svetlo na kraju tunela ali dokle god nema dovoljno vakcina, dok su zdravstveni sistemi u mnogim zemljama ranjivi, dok se većina ljudi ne vakciniše, pandemija će trajati - kaže Ivanuša.

Direktor Kancelarije SZO u Srbiji očekuje da će se u mnogim zemljama, naročito u Evropi sa vakcinacijom epidemijska slika znatno popraviti krajem ove godine ali da će, nažalost, na globalnom nivou epidemija još potrajati.