Ovo UNIŠTAVA zdravlje vašeg deteta, A DA NISTE NI SVESNI! Doktor upozorava: Ako ovako nastave, prete im OZBILJNE BOLESTI!
Gojaznost dece i adolescenata i u Srbiji poslednjih godina poprima epidemijske razmere, a posebno zabrinjava podatak da broj gojazne dece konstantno raste, kaže primarijus mr sci. med dr Snežana Lešović, pedijatar endokrinolog, načelnik Centra za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata Specijalne bolnice za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma "Zlatibor".
Ona podseća na podatak iz istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" iz 2019. godine da skoro svako treće dete ima višak kilograma. Kaže i da je uočen porast gojazne dece od 5 do 6 godina.
- Posebno zabrinjava podatak da broj gojazne dece konstantno raste. U 2000. godini učestalost prekomerne uhranjenosti kod dece i adolescenata uzrasta od 7 do 19 godina u Srbiji je iznosila 8,2 odsto, gojaznosti 4,4 odsto, a nakon 19 godina uočen je porast broja prekomerno uhranjenih na 16,6 odsto i gojaznih na 12,9 odsto. Uočen je porast gojazne dece uzrasta od 5 do 6 godina i on iznosi 21,1 odsto - kaže dr Snežana Lešović.
Gojaznost u svim uzrastima ugrožava zdravlje dece, a posebno je povećan rizik za nastanak komplikacija bolesti ako se javi do pete godine i ako se ne leči.
- Do 2025. broj gojazne dece mlađe od pet godina širom sveta sa trenutno procenjenih 41 miliona, porašće na 70 miliona. Prema podacima objavljenim u Svetskom atlasu gojaznosti smatra se da će oko dva miliona stanovnika u našoj zemlji, odnosno 28 odsto, biti gojazno do 2030. godine, dok će još preko 215.000 dece uzrasta od 5 do 19 godina, što je 18 odsto biti gojazno - navodi dr Lešović.
Ona podseća da gojaznost ne predstavlja samo estetski problem već je udružena sa značajnim komplikacijama kod dece i mladih i važan je faktor rizika oboljevanja u odrasloj dobi.
Gojazna deca imaju povećan rizik za nastanak brojnih komplikacija, naglašava doktorka i nabraja:
- insulinska rezistencija
- poremećaj prometa šećera u organizmu
- povišen holesterol i trigliceridi
- metabolički sindrom
- dijabetes tipa 2
- povišen krvni pritisak
- povećan rizik za pojavu ortopedskih bolesti
- povećan rizik za pojavu respiratornih bolesti
- povećan rizik za pojavu kardiovaskularnih bolesti kao što je rana pojava ateroskleroze
- gojaznost dovodi do smanjenog kvaliteta života
- gojaznost stvara brojne psihološke probleme
- gojaznost skraćuje očekivanu prosečnu dužinu života
Prema njenim rečima, verovatnoća da gojazno dete u uzrastu od 4 godine bude gojazno i u odraslom dobu iznosi približno 20 odsto, a za gojaznu decu pre puberteta je veća od 60 odsto:
- Od 60 do 85 odsto gojaznih adolescenata ostaje gojazno u odraslom dobu - objašnjava dr Lešović i naglašava da gojaznost ugrožava i socijalni i profesionalni napredak, te se takva deca i adolescenti suočavaju sa stigmatizacijom i diskriminacijomu u mnogim oblastima života.
Mnogi od njih, podseća, imaju i neprijatna iskustva sa vršnjacima.
Doktorka Lešović ističe i da okruženje u kojem danas deca odrastaju snažno podstiče nastanak i održavanje gojaznosti, čime se otežava usvajanje zdravih navika u ishrani i fizičkoj aktivnosti. Ona navodi i životne navike koje doprinose gojaznosti:
- Urbanizacija, globalizacija tržišta i ekonomski razvoj uzrok su naglih promena stila života i ishrane.
- Naša deca imaju hiperkalorijsku ishranu, neredovne obroke, nekontrolisano unose grickalice, slatkiše, brzu hranu i sokove.
- Deca i mladi previše vremena provode sedeći pred televizorom, za kompjuterom, a nekontrolisano upotrebljavaju i mobilne telefone.
- Više od pet sati dnevno presede, pasivni su, a preporuke međunarodnih eksperata jasno kažu da to vreme ne bi smelo da bude duže od dva sata.
- Uočava se i nedostatak fizičke aktivnosti, pa manja energetska potrošnja značajno doprinosi porastu gojaznosti.
- Deca bi svakodnevno morala da odvoje barem jedan sat za fizičku aktivnost, a potrebno je i da dovoljno spavaju - savetuje dr Lešović.
Izvor: Srbija Danas/Blic
