Ispravka: Nema dokaza da vitamin D leči ili sprečava kovid-19

Nedavno su objavljene tvrdnje srpskog imunologa Borislava Kamenova o tome kako je vitamin D ključan za prevenciju i lečenje bolesti kovid-19, a na osnovu analize koju je uradio portal Raskrinkavanje, utvrđeno je da ove tvrdnje nemaju naučnu potvrdu, te se u ovom tekstu stoga više ne nalaze takve informacije, već su one uklonjene. 

Kako nema dovoljno naučnih dokaza koji bi potvrdili da je uzimanje vitamina D značajno u prevenciji ili lečenju kovid-19, tvrdnje imunologa Kamenova "da je najvažnije oružje protiv korone vitamin D, u velikim dozama”, kao i njegova izjava da epidemiolozi greše kada kada daju male doze vitamina D, uklonjene su iz teksta. 

ISPRAVLJENA VERZIJA TEKSTA:

-Vakcina je najvažnije oružje u borbi sa koronavirusom, ali nije jedino. Od našeg imuniteta i opšteg stanja organizma, zavisi koliko će biti teški simptomi i posledice ako se zarazimo- priča imunolog prof. dr Borislav Kamenov, bivši direktor Kliničkog centra Niš i univerzitetski profesor u penziji.

Na pitanje, zašto se dešava da i vakcinisani građani budu hospitalizovani zbog koronavirusa, odgovara da se ne smemo osloniti samo na primljenu vakcinu, jer je borba sa ovom bolešću znatno ozbiljnija i šira.

-Vakcine mnogo čine za naš organizam, one su neophodne i pomažu nam da se izborimo sa virusom. Međutim, ljudi zaboravljaju kroz šta je sve njihovo telo prošlo tokom života, koliko se tu toksina nakupilo, od aerozagađenja, preko nezdrave ishrane, svakodnevnog stresa i generalno lošeg načina života. Kada govorimo o vakcinisanima koji su u bolnicama, ne mislim samo na hronične bolesnike, ljude sa pridruženim bolestima, već govorim i o onima za koje kažu kako ‚nikad ni od čega nisu bolovali, a onda vakcinisani završili u bolnici‘. Zašto? Zato što im je primarni imunitet loš. Vakcina ne može da digne čitav naš imunitet, moramo joj pomoći. Antitela nisu glavna u borbi protiv koronavirusa. Sa ili bez vakcine, razbolećemo se ukoliko nemamo dovoljno jak nespecifični imunitet, koji je naš bazični mehanizam za borbu protiv virusa- objašnjava prof. dr Kamenov.

U našem narodu, naglašava on, osnovni imunitet nije dobar, jer se, pre svega, loše hranimo.

-Trujemo se vazduhom od kojeg nažalost ne možemo pobeći, ali i zatrovanom hranom, prskanim povrćem, nekvalitetnim mesom… Kada bi se ljudi potrudili da leče nadimanje, da provere imaju li možda insulinsku rezistenciju i tome slično, onda bi radili na otpornosti svog organizma, koji bi se uz vakcinu lako izborio sa koronavirusom, ali i sa mnogim drugim bolestima. Ljudi moraju da obrate pažnju na to kako žive, kako spavaju, da li piju tečnosti, redovno vežbaju, koliko su im sređene emocije i kako se brane od stresa. Kada imamo dobru osnovu u organizmu, onda virusi teže obaraju imuni sistem. Kada je stanje u osnovi loše, onda ni vakcina ne može mnogo da pomogne- naglašava sagovornik.

Kod pojedinih osoba, genetika je međutim takva, da se vakcina ne primi kao kod većine.

-Nečiji organizam odgovori na vakcinu tako da virus ni ne oseti kada se zaraze, ali nije kod svih isto. Ima ljudi čiji organizam ne odgovara dobro i plašim se da njima ništa ne znače ni tri, pa i više doza. Deca bolje reaguju na koronavirus jer imaju dobar nespecifični imunitet, kojem bitno doprinosi vitamin D. Dominantni imuni odgovor na kovid-19 kod dece je, ova vrsta imuniteta, odnosno zdrave ćelije makrofagi, koje su borci protiv virusa. To su ćelije primarne zaštite, koje ubijaju toksine i neutralizuju ih. Zato nema toliko teških slučajeva među decom. Kod odraslih su međutim, ove ćelije uništene zbog svih otrova koji nam oštećuju organizam iz godine u godinu: cigarete, alkohol, stres, vazduh… Ako je imunitet jednom uništen, ne može se nikad više povratiti, ali može da se popravi. Makrofagi kod odraslih nikada ne mogu biti kao kod dece, ali ih možemo oživeti i razmrdati, tako što ćemo pojačati imunitet. Zbog neprestane borbe sa toksinima u organiznmu, makrofagi smanjuju intenzitet borbe protiv koronavirusa, pošto se isti resursi koriste i u jednoj i u drugoj borbi. Zato su ljudi sa ‘zatrovanim‘ organizmom skloniji razboljevanju od kovida-19. - objašnjava imunolog.

Iz ishrane, ističe on, obavezno izbaciti hibridne žitarce.

-To je hleb, belo, crno brašno. Uvesti pirinač, heljdu, proso, susam, laneno seme… Ljudi koji imaju metaboličke smetnje moraju analizama da ustanove šta im smeta uz konsultaciju sa lekarom, ili da menjaju ishranu. Ima ljudi koji su inficirani, a nemaju simptome jako dugo, ili se uopšte ne jave, jer su radili na prevenciji. Vakcina i zdrav način života su najjači tim u borbi sa koronom-zaključuje prof. dr Kamenov.

Iz ishrane, ističe on, obavezno izbaciti hibridne žitarce.

- To je hleb, belo, crno brašno. Uvesti pirinač, heljdu, proso, susam, laneno seme… Ljudi koji imaju metaboličke smetnje moraju analizama da ustanove šta im smeta uz konsultaciju sa lekarom, ili da menjaju ishranu. Ima ljudi koji su inficirani, a nemaju simptome jako dugo, ili se uopšte ne jave, jer su radili na prevenciji. Vakcina i zdrav način života su najjači tim u borbi sa koronom - zaključuje prof. dr Kamenov.

Antitela ne ubijaju virus, neutrališu ga

Sa jedne strane, antitela se vezuju za virus, a sa druge strane se vezuju za ćelije makrofagi, koje jedine ubijaju virus.

-Moramo da shvatimo da antitela nisu glavna u borbi protiv kovida-19, jer ne mogu da ubiju virus, već samo da ga neutrališu. Vakcina, koja stvara antitela, i o kojoj se govori kao o potpuno suverenom mehanizmu borbe protiv korona infekcije, štitiće nas ako je naš opšti, nespecifični imunitet dobar. Takav imunitet će biti dobar ako organizam očistimo od toksina i ako mu damo dovoljno vitamina D. Naime, kod nas, i u svetu, najčešće od korone stradaju ljudi koji imaju metabolički sindrom. To su ljudi kojima je recimo, neprestano naduven stomak, jer se truju hranom i skloni su dijabetesu. Ako se dete od tri godine loše hrani, kasno je, već je organizam zatrovan. Zato vodite računa šta deca imaju na meniju od ishrane, jer ona u prvim godinama života razvijaju imunitet- objašnjava prof. dr Kamenov.