Pukovnik na prvoj liniji fronta. Nije u toku rat koji se vodi oružjem, ali jeste onaj protiv korona virusa. Komandant privremene KOVID bolnice Vojnomedicinskog centra (VMC) na Karaburmi pukovnik dr Ivo Udovičić, gde se leče najteži pacijenti, od jutra do mraka je uz njih. Predano brine o svakom bolesniku, kao i o svakom zaposlenom, od čistačice i vozača do medicinskih tehničara i lekara.
Kako otkriva dr Udovičić, od otvaranja ove KOVID bolnice početkom aprila do danas lečili su oko 1.500 pacijenta. Među njima 50 lekara.
- U našoj bolnici 95 odsto su civili s teškom kliničkom slikom. Imamo 14 pacijenata na intenzivnoj nezi, koji su na respiratoru ili nekoj vrsti mehaničke ventilacije. Ne možete da ostanete nemi na patnju i bol koju oni trpe dok se bore za svaki udah, a u očima im vidite strah. Imali smo pacijenta koji je 56 dana proveo kod nas u bolnici, od čega je 50 dana bio na nekoj vrsti neinvanzivne mehaničke ventilacije jer su mu pluća bila toliko oštećena da nije mogao samostalno da diše - priča dr Udovičić.
Operaciona sala
Kako ističe, korona je sistemska bolest koja, osim pluća, može da ugrozi i ostale organe. Svaki pacijent je priča za sebe.
- Ono što sam primetio iz dosadašnje prakse jeste da najviše problema imaju gojazni pacijenti. Zbog velikog trbuha koji pritiska donji deo pluća, gde se inače obavlja razmena gasova, dolazi do ozbiljnih problema jer je ugrožena sama fizička mehanika disanja. Takvog pacijenta teško možete da namestite u pravilan položaj pošto KOVID bolesnici nikako ne mogu da leže na leđima, već isključivo na boku ili, još bolje, na stomaku ukoliko je to moguće - objašnjava anesteziolog i načelnik intenzivne nege Klinike za anesteziologiju i intenzivnu terapiju VMA.
Ne dižite ništa teže od kašike
Nakon napuštanja bolnice mnogi pacijenti misle da su se potpuno oporavili i da mogu da se vrate svakodnevnom životu. Međutim, dr Udovičić upozorava da to može biti vrlo opasno.
- Pre otpusta razgovaram sa svakim pacijentom pojedinačno i savetujem ih da slušaju svoje telo, da ne smeju ići preko svojih mogućnosti. Kad odu kući, prvih mesec dana uz propisanu terapiju mogu samo do toaleta, uz blagu šetnja po kući, koja je neophodna da bi se sprečila tromboza. Nikakvo podizanje tereta ne dolazi u obzir, ne smeju da dižu ništa teže od kašike - slikovito opisuje dr Udovičić.
On naglašava da bolesnici ne smeju da se zamaraju ne samo prvih mesec dana već kod nekih to stanje može da potraje i dva-tri meseca.
- Izbegavanje fizičkog napora je neophodno sve dok ne prođu set pregleda, pre svega, kardioloških i pulmoloških i dok ne dobiju odobrenje od lekara da mogu da se bave teškim fizičkim radom ukoliko to od njih zahteva posao kojim se bave. Do tada oni su u nekom stepenu invalidnosti, a neki čak i doživotno za tu vrstu posla koju su ranije obavljali. Zato je preporuka da se strogo pridržavaju preporuka lekara.
Tokom višedecenijske lekarske karijere prošao je mnoge teške situacije. Od boravka na ratištu preko bombardovanja Srbije do komplikovanih trauma u operacionoj sali. Ipak, kako priznaje, rad u VMC na Karaburmi je deset puta teži nego u bilo kojoj drugog KOVID bolnici.
Pregradni zidovi
- Ovo nikada nije bila bolnica, već vojnički stacionar koji je u roku od pet dana preuređen u bolnicu. Sama zgrada je sagrađena 1941. s odavno prevaziđenom infrastrukturom i internetom koji nestaje i gasi kompletan informacioni sistem čim padne kiša. Lako je raditi u bolnici koja je potpuno opremljena i samo se prebacila na KOVID režim, ovde smo počeli od nule. Morali smo da postavimo pregradne zidove i dobro odvojimo zelenu od crvene zone, da uradimo dodatna kupatila... Šta da vam kažem kada bolesnički krevet nije mogao da prođe kroz vrata. Ipak, zahvaljujući, pre svega, požrtvovanosti svih zaposlenih, uspeli smo da napravimo KOVID bolnicu koja uspešno funkcioniše i u ovako teškim uslovima - zaključuje dr Udovičić.
Poređenje sa španskom groznicom je na mestu
Dr Udovičića su mnogi napadali kada je koronu uporedio sa španskom groznicom, kada je umrlo 50 miliona ljudi, dok je od korone dosad preminulo oko 1,8 miliona u celom svetu.
- Nemojte zaboraviti da se španska groznica dogodila 1918. godine, kada nismo imali antibiotike, kiseonik niti dovoljno lekara. Ljudi su gladovali posle rata i imuni sistem im je bio veoma loš. Ako koronu stavite u taj vremenski okvir pre 102 godine, može da se napravi paralela. Da li znate koliko ljudi bi danas umrlo samo da im isključite kiseonik? Stotine hiljada pacijenata bi umrlo odmah. Korona je blokirala ceo svet i uz sav napredak medicine koji danas imamo još nismo uspeli da zaustavimo pandemiju, što samo govori o ozbiljnosti situacije u kojoj se danas nalazimo - ističe dr Udovičića.
Okupljen tim vrhunskih stručnjaka
Kada je preuzimao dužnost komandanta VMC, dr Udovičić je imao samo jedan uslov: da bira tim s kojim će da radi.
- Okupili smo vrhunski tim stručnjaka, mahom sa VMA, koji predano i požrtvovano rade svoj posao u izuzetno teškim uslovima. Od početka pandemije zaposleni su mi na prvom mestu. Iako mi to mnogi zameraju, ja ne popuštam. Džaba vam bolnice ako nemate lekare koji će da leče pacijente. Od aprila do danas niko od zaposlenih u VMC Karaburma nije otišao na bolovanje, osim ukoliko nije bio KOVID pozitivan.
