SESTRE FILIMONOVIĆ OŽIVELE DEDOVINU NA GOLIJI! Rade i muške i ženske poslove, ali se ne žale, "LEPŠE JE OVDE, ŽELIMO DA OSTANEMO!" (VIDEO)
Sestre Filimonović rešile su da obnove dedino i očevo imanje. Žele da promene sliku sela na Goliji.
Dve su setre Filimonović oživele dedovinu u Dojinoviću, selu podno Golije, na jugozapadu Srbije. Asfalt su zamenile za njivu, pa im nisu strani vožnja traktora, skupljanje sena, oranje...
NA AERODROMU "NIKOLA TESLA" IZNENADA NESTALO STRUJE: Evo šta to sada znači i ŠTA ĆE BITI SA PREDVIĐENIM LETOVIMA
VELIKI POŽAR GUTA SVE PRED SOBOM KOD MALOG POŽAREVCA! Celo brdo u plamenu, vatra se širi ka auto-putu (VIDEO)
SRBIJA IMA NOVOG LOTO MULTIMILIONERA! Neverovatna cifra otišla u ovaj grad - pljušti kiša para
Ove poslove koji umaraju i muškarce obavljaju bez po muke. Da je boljeg puta i vode, veruju vratila bi se i omladina u napuštena sela, no uprkos poteškoćama one ostaju na svojoj zemlji.
A muka je na selu svakodnevica. Putevi loši, vode nema. Ipak, Miloranka i Milica prkose. Sestrama Filimonović nisu strani muški poslovi, sa elanom i voljom ih obavljaju, ne daju očevinu i dedovinu u Dojinoviću podno Golije, pričaju za Blic vesti.
"Žao mi je da se ognjište mojih roditelja zatvori"
- To je neka volja. Meni je žao da se ognjište mojih roditelja zatvori. Ako se to jednom desi nikad se otvoriti neće - priča za medije Milica.
Miloranka kaže da mora da radi i muške i ženske poslove kako bi ostala da živi u Dojinoviču na imanju sa kojeg joj je poreklo i na kojm je uz roditelje provela čitav život.
Pokazuju nam sestre žuljevite ruke i dodaju da na dedovini i očevini posla ne manjka. Obrađuju Milica i Miloranka zemlju, barataju i plugom i ralom. Ako nisu u njivi, u toru su sa 60 ovaca i jagnjadi. zajednički rade i u štali.
"Radimo jednostavno sve što treba na selu"
- Sve radimo. Kosimo, oremo, baliramo, teramo bale i đubrivo, jednostavnoi sve što treba na selu. Čim držiš stoku moraš da mu poseješ i pšenicu, da ovršeš, da pokupip i žito i livade i sve to da spakuješ u senjak, jer stoku moraš da hraniš, da je gledaš sa zadovoljstvom jer ako ne voliš ne možeš ovaj posao ni da radis - iskrena je Miloranka.
Dok tepa, ljubeći mlado jagnje, Milica nam priča da je sa mukom naučila da vozi traktor i da je upornost bila presudna.
Malo po malo vožnju traktora je savladala, ali je prava muka bila sa prikolicom. Zahvaljujući rešenosti i upornosti i tu je muku savladala, pa danas traktorom upravlja bolje nego muškarci.
Posla je mnogo, pa dan počinje i pre svitanja, a traje do večernjih sati. Za razliku od njihovog, u razuđenim podgolijskim selima većina je domaćinstava pod ključem.
Nema omladine, otišla je pričaju nam sestre Filimoniović u gradove, za boljim životom. A najbolje je, tvrde za medije biti svoj na svome.
"Lepše je ovde"
- Lepše je ovde. Lakše bi bilo da ima još malo puta i vode, jer nam je teško da je dognamo. Želimo da ostanemo ovde, lepo je, čisto je, kod mene ovde ravnica kao u Vojvodini - hvali se Miloranka.
Milica kaže da se ni pod kojim uslovom ne bi vratila u grad.
- Uprkos muci moje selo ne bi menjala za ne znam šta. Tamo ustaneš ujutru ne možeš da dišeš. Dok dođeš do grada i stakla da zatvoriš na kola smrde ti kola - priča Milica.
Zato su sestre Filimonović rešene da opstanu u ovoj oazi tišine na pašnjacima i livadama koje su im nekada bili igralište.
Izvor: Srbija Danas/Blic/Senada Kalić/M.A.