GDE GREŠIMO KADA SLAVIMO SLAVU? Sveštenik otkriva važna značenja: Ako verujemo u Boga ovako moramo da pristupimo
Slava je jedan od najznačajnijih hrišćanskih praznika u srpskom narodu.
Način je da se sačuva tradicija i kultura našeg naroda, ali i da se porodice okupe i podsete šta za njih predstavlja vera. Međutim, kao što je to slučaj s mnogim praznicima, slave su u moderno vreme "komercijalizovane", a duhovna dimenzija se negde izgubila. Sveštenik Gligorije Marković nas stoga podseća na pravo značenje slave.
ISPOVEST ŽENE KOJA JE HIV POZITIVNA: Pobedila leukemiju, pa imala danima temperaturu - niko ne zna kako se ZARAZILA
STIGLE ODLIČNE VESTI! Srpski doktor najavio završetak pandemije na PROLEĆE - od marta samo sporadični slučajevi
U DRŽAVNOJ KASI 50 MILIONA VIŠE - PUNE RUKE POSLA ZA KOMUNALNU MILICIJU: Ovih pet gradova CRVENE TAČKE, krše korona mere na svakom koraku
- Kad govorimo o ljudima današnjeg vremena, mnoge stvari su zaboravljene odakle su potekle i samo su se tu našle bez značenja koje sa sobom nose. Zato je najveća greška svesti slavu na praznik u kom se tek tako okupljamo mi živi. Slava jeste događaj porodice, ali je istovremeno događaj čitave Crkve, jer je zaveštanje pristustva Boga s ljudima i saveza koji neće prestati nikad - govori Gligorije Marković.
On je objasnio bez čega slava ne može da prođe, gde Srbi greše u slavljenju ovog praznika, kao i zašto je ipak važno poštovati vreme posta.
Kolač, vino i žito
Svaki dom u Srbiji naučio je da se simboličnom hranom i pićem obeležava dan sveca koji je zaštitnik kuće. Međutim, sveštenik Gligorije podseća da ima jedan element slave bez kog se nikako ne može.
- Slava ne može da prođe bez vere u Boga, koji je nama ostavio Jevanđelje kao blagu vest i carstvo Božije ovde na Zemlji - ne kao život budućeg veka, već kao nešto što živimo sada. Ona vera zbog koje su prvi hrišćani bili spremni da daju svoj život i prinesu darove nebeskom tvorcu - to je ono što je slava, života Boga na Zemlji među ljudima i svedočanstva da nisu sami, nego da su za zaštitom svetitelja. A svetitelji su oni koji su se proslavili u Bogu i imaju život u Bogu - govori.
Podsetio nas i na duboku simboliku slavskog kolača i slavskog vina.
- Naše čovečanstvo telom stupa u život Boga preko Hrista i onda je hleb simbol tog života, a vino simbol krvi tog života. To nisu samo simboli budućeg života, već i današnjeg - to je večni život već sada, a ne u nekom budućem vremenu, neprepoznatljivom - kaže.
Žito se na slavi sprema za naše pokojne pretke.
- Oni su svedočanstvo toga da čovek ne živi samo u ovom vremenskom trenutku, nego nosi sva vremena pre njega koja su bila i nosi buduća svojim delima, tako što sebe ostavlja kao zapis u ljudima oko sebe, isto tako svojim potomcima - rekao je Gligorije Marković.
Slava nije raskalašnost
Slavljenje slave po restoranima, naručivanje velikih količina hrane, raskalašno ponašanje - to nisu slavski događaji, nisu "događaji radosnog veselja carstva Božijeg koje ovde na Zemlji ima svako ko živi s Bogom" objašnjava Gligorije.
- Tako da svođenje slave na tu dimenziju stola i hrane, bez davanja značaja toj hrani trpeze carska nebeskog, jeste ono što čoveka odvlači od njegovog istinitog, duhovnog poziva: a to je da stalno raste. Zvuči kao teorija, ali kad čovek krene tim putem, shvati da je to praksa koja mu u svakodenevnici daje drugačiji pogled na život i mogućnost da sagleda sve dimenzije sopstvenog življenja - kaže.
Ljudi svoja zastranjenja uglavnom kriju, priča Gligorije, ali je i sam doživeo "apsurdne situacije" na slavama.
- Vi nekome dođete u kuću da osveštate i sečete kolač, a onda čujete da su sva Jevanđelja ne postoje, da su izmišljena. A to govori koliko je nama taj događaj poštovanja svetitelja, koji su zaštita naše porodice, odvojen od smisla. Nemoguće je proslaviti slavu na pravi način ukoliko se ta duhovna dimenzija isključi i ne prihvati jevanđelska vest - podseća sveštenik.
Zašto poštovati dane posta?
Sve češće se slave koje padaju tokom božićnog posta proslavljaju uz mrsnu hranu, ili se ljudi odlučuju za pečenje iako je slava u sredu ili petak. To se kosi s hrišćanskim načelima, koja se ipak poštuju s važnim razlogom.
- Hrana nije prosto nešto što je ljudima dato tek tako. Kada čovek proslavlja crkveni događaj zaštite našeg ljudskog života kroz svetitelje, onda nepoštovanje onoga što je priziv - da nije svaki dan isti, da postoje delovi godine kada se čovek drugačije određuje prema sebi - stvara jednu banalnost, besmislenost - kaže Gligorije Marković.
Slava nije nešto što je nekome rekao deda da slavi, već je deda primio način slavljenja slave od svoje Crkve, a onda ga je usred niza okolnosti izmenio, ukazuje on.
- Mnogo nasleđenih, čudnih odluka, poput mrsne hrane u vreme velikih popusta, jeste nešto što je besmisleno - jer je slava praznik života čoveka u Bogu. A taj život ima određenu dinamiku koja se kroz hranu u našem materijalnom svetu izražava danima kada se nešto ne jede, a nešto jede. To je dublje od hrane: vezano je za čovekov odnos prema sebi i svojim potrebama, ali i prema tvorevini u kojoj živi - jasan je Gligorije.
Uprkos tome što će mnogi Srbi na to odmahnuti glavom, jer će "Bog sve oprostiti", tako se gubi svaki smisao.
- Nije suština da li će Bog oprostiti, nego da li želimo da živimo istinu u koju smo rekli da verujemo ili ne. Ako verujemo u Boga, znamo kako ćemo nekim stvarima da pristupimo - rekao je Gligorije Marković.