Hrišćani danas obeležavaju Veliki petak po Gregorijanskom kalendaru: Dan kada je Isus Hrist osuđen i razapet na Golgoti

Dan kada je na krstu stradao Isus Hrist najtužniji je dan u hrišćanstvu, a za vernike, Veliki petak je dan posta i nemrsa.

Veliki petak, jedini je dan u godini kad Katolička crkva nema svetu misu, ali se u crkvama posle podne čita Križni put - odnosno put stradanja Hristovog.

Kardinal i beogradski nadbiskup i metropoliti Ladislav Nemet predvodiće Obred Velikog petka u Crkvi Svetog Ante gde će se okupiti vernici da bi izrazili ljubav i saosećanje sa Hirstovim patnjama, poštujći tradiciju koja je pokrenula brojne oblike pobožnosti i procesije koje žele da u dušu vernika utisnu osećaj istinskog učešća u Hristovoj žrtvi.

Vernici farbaju jaja, koja predstavljaju simbol obnavljanja prirode i života, a uskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju.

Prema predanju, prva jaja caru Tiberiju poklonila je Marija Magdalena, koja je u Rim došla sa porukom o uskrsnuću.

Na Veliku subotu u Katedrali Uznesenja Blažene Device Marije kadinal će predvoditi Uskrsno bdenje. Tog dana se pevaju "Gloria" i "Slava Bogu na visini". Nakon gašenja svetla, začuje se jak zvuk i uzvik "Isus je uskrsnuo", ponovno se pale svetla.

U dane Svetog trodnevlja, na Veliki četvrtak, Veliki petak i Veliku subotu crkvena zvona ne zvone, a oni se završava praznikom Hristovog uskrsnuća, Uskrsa.

Uskršnje slavlje za vernike označava kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja koja se, prema drevnom običaju, farbaju u crveno, kao simbol prolivene krvi Hristove.

Kardinal Ladislav Nemet, beogradski nadbiskup i metropolit u poruci povodom Uskrsa upozorio je da smo tokom poslednjih nekoliko godina uspeli da uništimo mir u svetu, da proizvedemo ratove i među državama i na ulicama, i naglasio da upravo zato taj veliki hrišćanski praznik treba da bude vreme borbe za mir, jer mir ne dolazi sam od sebe već se gradi, i za njega treba da se zalažemo i borimo.