I dalje plaćamo Titove dugove: Kamate na pozajmice stare 40 godina odnose 300 miliona evra iz budžeta SVAKE GODINE

I ove godine Srbija će morati da plati ceh udobnog i bezbrižnog života za vreme vladavine Josipa Broza Tita.

Zbog izuzetno skupih zajmova starih 40 i 48 godina, koje su uzimali tadašnji premijeri Milka Planinc i Veselin Đuranović, državna kasa u ovoj godini moraće da bude smanjena za više od 300 miliona evra. Poređenja radi, toliko će država sledećeg meseca uložiti na povećanje penzija za ukupno 1,7 miliona penzionera. U pitanju je i najveći kreditni namet koji ove godine Srbija mora da plati posle obaveza od 856 miliona evra, nastalih po osnovu državnih hartija izdatih na međunarodnom tržištu.

- Reč je o kreditima koje su Titovi premijeri dobijali od Pariskog i Londonskog kluba, te Svetske banke i njenog ogranka Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Bili su to izuzetno skupi zajmovi, kamata je bila fiksna i iznosila je blizu sedam odsto godišnje, a država je uzela ukupno 8.8 milijardi evra. Od pariskog kluba smo dobili 3.8 milijardi dolara, od londonskog 2.2 milijarde... Prethodnih godina u proseku smo vraćali po oko 250 miliona evra, a ove godine dolazi na naplatu skoro 340 miliona. Najviše treba da vratimo Londonskom klubu – 151 milion evra, zatim Pariskom klubu – 121 milion evra i Svetskoj banci 65 miliona – priča izvor upoznat sa materijom.

U to vreme republike SFRJ su imale mogućnost i da se samostalno zadužuju. Takvu slobodu Planinc i Đuranović dali su im propisima, a zajmove su odobravale uglavnom međunarodne finansijske institucije. Ekonomista Ljubomir Madžar objašnjava da su krediti prvenstveno išli na potrošnju, podizanje standarda, plata i penzija.

- Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih naši radnici su odlazili na rad u inostranstvo pa se u zemlju slivalo dosta novca i od doznaka. Vremenom su, međutim, takvi prihodi bili sve manji, ali su potrošačke navike ostale iste. Krenulo se sa zaduživanjem – kaće Madžar.

U Narodnoj banci Srbije kažu da država u ovoj godini mora da otplati više od 300 miliona evra dugova starih više od 40 godina. Navode i da je Srbija već počela sa njihovom otplatom, kao i da je prethodnih meseci otplatila značajan deo.

- Obaveze prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba i IBRD Srbija redovno servisira preko Narodne banke Srbije. Krajem aprila ove godine Srbija je otplatila sve obaveze prema Londonskom klubu poverilaca, ukupno 151.38 miliona evra. Razlog su, pre svega odlični rezultati na fiskalnom planu, ali i namera države da prevremeno otplati skupe obaveze iz ranijeg perioda – pojasnili su iz NBS.

Kako kažu, pored redovne otplate rata glavnice i kamate, prevremeno su otplatili i preostale rate glavnice koje su dospevale do novembra 2024. godine.

- na ovaj način, pored smanjenja spoljnog i javnog duga, poboljšana je i valutna struktura javnog duga, imajući u vidu da su ove obaveze u američkim dolarima, isplaćene iz dinara.

Smanjena su i plaćanja po osnovu kamata za naredne godine, s obzirom na to da je kamata na ove obveznice od 6.75 odsto bila fiksna. Na ovaj način Srbija je ostvarila uštede i za naredni period – kažu u NBS.