Skip to main content
Devojka sedi na krevetu

ISPOVEST STUDENTKINJE IZ UNUTRAŠNJOSTI: Preklinjala roditelje da je vrate kući!

Foto: Profimedia/ilustracija
Napadi panike, nostalgija i problemi s učenjem mnogim studentima obeleže prve dane fakulteta.

- Preklinjala sam roditelje da me vrate kući. Beograd je za mene bio tuđ. U kolegama sam videla sušte genijalce, a svoje desetke kao greške u sistemu - ovim rečima Maja Z.(23) počinje priču o svojim prvim fakultetskim danima.

- Plašila sam se odlaska na predavanja, prevoza, menze, ali moji mi nisu dali da posustanem. Podržavali su me, savetovali i terali da se izborim s strahom, i tugom, sve dok konačno nisam uspela da se uklopim u svoj novi život – kaže Maja.

Napadi panike, nostalgija i problemi s učenjem mnogim studentima obeleže prve dane fakulteta. Ovo vreme psihijatri nazivaju periodom prilagođavanja.

- Sa 19 godina mladi su osetljivi na svaku vrstu promene. To je izraženije kod studenata iz unutrašnjosti, razdvojenih od porodice, prijatelja, partnera, poznatog i sigurnog okruženja. Dolaskom u Beograd oni moraju sami da se snalaze i prilagođavaju na odvojeni život, što je veći stres u odnosu na onaj koji prolaze studenti iz Beograda - ističe dr Jelana Kiković, spec. psihijatrije.

student
Foto: Profimedia

Suočeni sa novim izazovima, mladi reaguju različito.

- Kod jednih se probudi anksioznost koja je postojala pri svakom odvajanju od porodice. Drugi su navikli da u svojoj sredini budu najbolji, pa zacrtaju ambiciozne ciljeve, koje često uslovljavaju nesvesne poruke od roditelja. Nestrpljivi žele sve sada i odmah, i prve nepoložene ispite vide kao neuspeh – dodaje ona.

Veliki broj brucoša ima hroničan nedostatak vremena.

- Predavanja su duga, kolokvijumi česti, knjige opširne, rokovi fiksni. Ukoliko se s učenjem ne krene na vreme dolazi do zastoja koji se teže prevazilazi. Nagomilane obaveze i brige dovode do napetosti, telesnih simptoma, nesanice, buđenje tokom noći – kaže dr Kiković.

Ta količina stresa ih neretko dovodi do stanja depresije.

studenti
Foto: Profimedia/ilustracija

U borbi s problemima, određeni broj studenata se opsesivno posveti učenju, zapostavi sport, druženje, izlaske. Drugi reaguju pasivno i odlažu svoje obaveze. Često se javlja sumnja u izbor fakulteta, a s njom i gubitak motivacije. Probleme dece preživljavaju i roditelji, koji neretko i sami zakucaju na vrata doktorke Kiković.

- Mladi često ne mogu da prepoznaju svoje probleme, te su, tražeći ih na drugom mestu, skloni da ih premeštaju na somatsko zdravlje, porodicu, partnera. Tako svi postanu zabrinuti. Na početku studija, roditelji treba da deci pruže stalnu podršku u procesu osamostavljenja i donošenja odluka, pa čak i kada u nečemu pogreše, jer će na taj način sazreti – kaže ona.

- Naše ordinacije su mesto u kojima mladi ljudi mogu da se obrate za pomoć tokom studiranja. Psihijatar i psiholog su tu kao sagovornici, slušaoci, savetodavni i edukativni terapeuti, koji će pomoći da se ova osetljivi period lakše prevaziđe. Ukoliko je neophodno, u kratkom periodu prepisuju se i psihofarmaci – zaključuje doktorka Kiković.

Pročitajte i:

Vremenska prognoza
Mestimično oblačno
14 Beograd