Skip to main content
Starica

JEZIV OBIČAJ VODI POREKLO IZ SRBIJE: Čitava sela gledala su obred, prizori su bili UŽASNI

Foto: Profimedia/ilustracija
Užas koji je postojao generacijama, a čitava sela su gledala njegovo izvršenje.

Počela da se emituje serija “Nečista krv, greh predaka”. Serija prati događaje koji su se dešavali pre onih, dobro poznatih, u romanu Bore Stankovića, dakle pre “Nečiste krvi”. Upravo ova serija je bila povod rasprave o mnogim srpskim običajima.

Naša tradicija je bogata mnoštvom lepih, poučnih, korisnih stvari koje nam daju razloge da budemo i više nego ponosni. Međutim, uvek postoji neka crna rupa, neka mrlja na velikom prozoru istorije koja kvari pogled i navede nas da shvatimo da uvek postoji i nešto čega bi trebalo i da se stidimo, šta bi trebalo da menjamo, kako da se potrudimo da to ispravimo i nikada ne ponovimo.

"ZAR SAM ĆERKI GRADIO GROB" Potresna ispovest oca Svetlane nestale u požaru u Obrenovcu "Kost njenu makar da nađu"

"ZAR SAM ĆERKI GRADIO GROB" Potresna ispovest oca Svetlane nestale u požaru u Obrenovcu "Kost njenu makar da nađu"

U OVE ZEMLJE MOŽETE I BEZ VAKCINE: Ako želite da proslavite Novu godinu van granica naše zemlje, obavezno vodite računa o ovome

U OVE ZEMLJE MOŽETE I BEZ VAKCINE: Ako želite da proslavite Novu godinu van granica naše zemlje, obavezno vodite računa o ovome

OMIKRON REGISTROVAN U SRBIJI? Objavljeni podaci medicinskog fakulteta, testiralo se šestoro

OMIKRON REGISTROVAN U SRBIJI? Objavljeni podaci medicinskog fakulteta, testiralo se šestoro

Sam Bora Stanković je opisivao razne situacije koje pamti naša istorija, a koje se tiču kulture i načina na koji su živeli ljudi u tadašnjoj Srbiji koja je bila pod vlašću Turaka, a danas imamo ekranizovan uvid u mnoga dešavanja,a zahvaljujući i bezvremenim delima jednog od naših najboljih pisaca, ali i interesovanju domaće kinomatografije da se bavi ovim temama, budi se interesovanje našeg naroda za tradiciju, običaje i mnoge nepoznanice tog doba koje ne bi trebalo da ostanu zaboravljene.

I dok su mnogi običaji lepi i vredni čuvanja, ipak postoje i oni koji nikada ne smeju ponovo da ožive, a jedan od njih je svakako LAPOT.

Koren i značenje reči lapot (“lap”) je staroslovenskog porekla, a označava gubljenje, iščezavanje, nestajanje. Sličnost sa ovom rečju kada je u pitanju oblik i značenje imaju: lapoti, lapara, izlapeo …

Šta je lapot?

Lapot spada u najstrašnije običaje civilizacije, jer je reč je o ubijanju starih, a najbližih članova porodice. On nije samo vezan za naše krajeve, već je bio prisutan i kod naroda Severne Evrope, ali i kod američkih Indijanaca i Japanaca. Postavlja se pitanje da li je lapot bio vrsta drevne eutanazije, a prikazuje odnose deteta i roditelja, čije je izvorište Edip, mitološki junak Grčke.

Latop u Srbiji i regionu

Lapot je mitski običaj senicida u Srbiji, odnosno ubijanje roditelja ili starijih članova porodice, onda kada njihovo izdržavanje postane preveliki teret za porodicu. Prema pisanjima T. R. Đorđevića iz 1918. godine o običajima brdskih predela okoline Zaječara, ubistvo bi bilo izvršavano sekirom ili motkom, i celo selo bi bilo pozvano da prisustvuje događaju. U nekim mestima bi stavljali kukuruznu kašu na glavu osobe pre ubistva da bi na taj način pokazali kako kukuruz ubija starce, a ne oni sami.

Ova legenda ima svoj koren u narodnim pričama o rimskoj vlasti i lokalnim tvrđavama kojima su gospodarili, a antropolog Senka Kovač u jednoj studiji o starenju pominje da se u Istočnoj Srbiji imenom “lapot” naziva običaj ubijanja starih.

Ovaj običaj je bio zastupljen u Istočnij Srbiji, makedonskom Torbešiju (oblast Skoplja), delu Crne Gore (pleme Pješivac npr.) i zapadni deo Bosne i Hercegovine. Ubijanje su najčešće vršili njihovi sinovi i rođaci uz prisustvo celoga sela. Seoski telal bi išao od kuće do kuće i vikao: “Lapot je u toj i toj kući, dođite na podušje.”

Na različite načine su ubijali starce, pa se tako u Homolju praktikovalo odrubljivanje glave sekirom ili plugom, u Timoku ubijanje motkom, u Makedoniji su klali, u Crnoj Gori udarali sekirom u potiljak, dok su u Bosni trovali. S obzirom da su verovali da ih posle smrti čeka bolji život, starci su se pokoravali ovom drevnom običaju, pa sinove čak i blagosiljali: “Sine moj, da si živ i zdrav mnogo godina i da dočekaš starost, pa i tebe sin ovako da isprati na onaj svet.”

Mit ili stvarnost

U studiji objavljenoj 1999. godine Bojan Jovanović tvrdi da su prethodni antropolozi poput Trojanovića, Đorđevića i Čajkanovića pomešali mit sa stvarnošću i da je dobro poznata priča o unuku koji je sakrio svog dedu da bi ga zaštitio od lapota posle loše žetve, vraćajući ga potom u selo gde je mudrost starog čoveka pomogla da se preživi, služila upravo kao osnova za utemeljenje mišljenja da stari ljudi treba da budu poštovani zbog svog znanja i zbog mudrih saveta.

Postoji i legenda da je sin ubio svoga oca, pa ga je pomoću kuke vukao do groblja. Vodio je i svoga sina. Kada su stigli do groblja on htede da baci kuku ali mu dete reče: “Ne bacaj kuku! Biće mi potrebna kad ti ostariš.”

Vremenska prognoza
Slaba kiša
9 Beograd