Pandemija korona virusa drastično nam je promenila živote. Već više od godinu i po dana se borimo protiv kovida-19, svi smo prošli kroz različite situacije – od karantina, preko potpunog odsustva društvenog života, a nažalost, mnogi su ostali bez bliskih ljudi.
Sve to je neizbežno uticalo na naše mentalno zdravlje, a direktorka klinike "Laza Lazarević" dr Ivana Stašević Karličić je za RTS otkrila ko je i zašto najviše zvao telefonske servise ove klinike.
- Dinamika epidemije je diktirala pozive i sadržaj poziva. Na početku su, baš kako je to predvidela Svetska zdravstvena organizacija, najviše bili izraženi anksioznost, depresivni simptomi, neizvesnost koju je nosila pandemija. Međutim, kako je proticalo vreme menjala se problematika i vulnerabilne grupe, tj. oni ljudi koji nisu uspeli da se adaptiraju na takve faktore iz stresogene sredine su ostali oni koji su nastavili da koriste servise. Moram da napomenem da je životna prevalencija ovih poremećaja i pre pandemije bila poprilično visoka, negde do 20 odsto, tokom jednog perioda pandemije je skočila do 35 odsto. Međutim, od oktobra prošle godine se stanje stabilizovalo, što znači da smo mi kao ličnosti koje su rođene da se adaptiraju tu adaptaciju i napravili.
Doktorka je otkrila i koliko ljudi je tokom pandemije putem servisa zatražilo psihološku pomoć.
- Mi smo ne samo telefonskih linijama, već i pomoću digitalnih platformi stizali do svakog stanovnika Srbije. Na digitalnim platformama smo imali preko 25.000 terapijskih i nekih drugih intervencija u krizi, a na celom servisu 0800/309-309, koji sadrži liniju za prevenciju suicida, liniju za psihosocijalnu podršku tokom pandemije i liniju za pomoć porodicama i adolescentima, imali smo preko 30.000 poziva.
Iako je bio veliki broj poziva, dr Stašević Karličić kaže da nije došlo do velikog porasta mentalnih problema u opštoj populaciji.
- Obolevale su vulnerabilne grupe, adolescenti, zdravstveni radnici i oni koji su izgubili posao tokom pandemije, tako da nije došlo do velikog porasta kada se gleda totalni broj opšte populacije. U Srbiji je i ovaj fenomen bio manje izražen zbog toga što smo imali manje lokdauna i bio je manje restriktivan. Svi poremećaji u domenu mentalnog zdravlja su uglavnom vezani za posledice lokdauna.