KAKO JE STVARNO IZGLEDAO DEDA MRAZ! Otvorili su GROBNICU... Imao je SLOMLJEN NOS i bio TEŠKO BOLESTAN (FOTO/VIDEO)

Deda Mraz / Izvor: Profimedia/ilustracija

Prava priča o Deda Mrazu.

Iako Svetog Nikolu pravoslavni vernici uglavnom slave kao zaštitnika putnika i mornara, za Zapadu on je zaštitnik dece i siromašnih. Upravo je on bio glavna inspiracija za Deda Mraza.

LEGENDARNA REAKCIJA TAKMIČARA U SLAGALICI! Dejan rešio asocijaciju za pobedu, pa nasmejao Srbiju! (VIDEO)

"Dvoglava aždaja" sa srpskim vojnicima PREŠLA SOLUNSKI FRONT: Danas postoje samo dve takve lokomotive u svetu

EVO IZ KOJIH BIZARNIH RAZLOGA LJUDI POZIVAJU 192: "Vodite me na poligraf, devojka ne veruje da je volim"

Prema predanju, Nikola je vaskrsao troje dece, koje je lokalni mesar zaklao u vreme gladi, pa se otuda slavi kao zaštitnik dece. Pored toga je i zaštitnik mornara. Ali Nikola je najčuveniji po svojim poklonima sirotinji, a naročito davanjem miraza trima osiromašenim kćerkama pobožnog hrišćanina da ne bi postale robinje i prostitutke. Nikola je ubacio kroz prozor vreću sa zlatnicima. Tokom vekova, priča se menjala, tako da je u jednoj verziji Nikola ubacio vreću sa zlatnicima kroz dimnjak, koji su upali u čarape koje su se sušile, što je i danas glavna odlika Deda Mraza.

Priča kaže da je za života bio veliki dobročinitelj koji je sve svoje bogatstvo i imanje razdelio siromašnima, a on sam je, vođen čudesnim glasom, krenuo da u narodu da širi veru, pravdu i milosrđe.

U germanskoj tradiciji tako je vekovima postojao običaj da roditelji deci za dan Svetog Nikole ostavljaju slatkiše govoreći im da im je to poklon od ovog svetitelja. Ovaj običaj preneo se postepeno i na Božić, u vreme kada se kiti jelka.

U 16. veku, reformacija Martina Lutera nije promenila samo hrišćansku religiju nego i lik donositelja poklona. Naime, pošto protestanti ne slave svece, bila im je potrebna nova božićna tradicija, a lik Svetlog Nikole postepeno je zamenio "Father Christmas" - Božić Bata, koji je tokom sedamnaestog veka postao deo britanskog folklora.

Pošto je Sveti Nikola u stvari postao Deda Mraz, možemo da saznamo kakvo je bilo pravo lice dobrovoljnog starca koji donosi poklone. U stvarnosti nije nosio crvenu kapu, i definitivno nije imao veliki stomak. Zato je imao veliki broj zdravstvenih problema izazvanih asketskim načinom života.

Naime, godine 1953, sveštenstvo crkve u Bariju, u Italiji, rešilo je da otvori svoju najveću svetinju - grob Svetog Nikole. Vlaga je pretila moštima ovog velikog svetitelja, i prioritet je bio da se saniraju sva oštećenja koje su vekovi i voda naneli njegovim zemnim ostacima.

Restauracija je završena posle četiri godine, a tom prilikom je profesor anatomije Luiđi Martino postao prvi i i jedini naučnik koji je uradio detaljnu osteološku analizu moštiju Svetog Nikole. Rezultati njegove analize su iznenadili javnost, i pokazali su da je svetac izgledao gotovo identično svojoj predstavi na ikoni. Otkriveni su i mnogi zdravstveni problemi od kojih je patio ovaj veliki crkveni otac.

Krajem 1957. godine ti rezultati su objavljeni u "Bolletino di San Nicola", u kome je Martino izložio zaključke istraživanja.

U grobnici je zatekao ostatke skeleta osobe koja je u vreme smrti imala između 75 i 80 godina. Čovek u pitanju je bio prosečne visine za to vreme, oko 167 cm, ali je u mladosti bio poprilično jake telesne konstrukcije, što ukazuje na fizičku snagu i aktivnost. Lice je široko, sa izraženim jagodičnim kostima, visokim čelom i izbočenom donjom vilicom.

Nos je bio širok i frakturisan, što znači da je bio slomljen u nekom trenutku tokom života Svetog Nikole, a zubi su, kao što je i normalno za stare ljude bili u lošem stanju. Analiza zuba je donela zanimljive rezultate, pošto je pokazala da se svetac hranio isključivo vegetarijanski, tačnije strogo je postio i uopšte nije jeo meso.

Oštećeni zglobovi, kičma i grudne kosti svedoče o teškim mukama koje Sveti Nikola pretrpeo u zatvoru - bio je mučen istezanjem na točku, kao mnogi drugi hrišćani u vreme gonjenja. Radiološki pregled lobanje je otkrio veliko unutrašnje sabijanje kostiju dela lobanje. Martino je zaključio da su ove promene uzrokovane dugoročnom uticaju zatvora, hladnoće i vlage. Takođe je uočen teški artritis kičme i karlice.

Na osnovu tih rezultata urađene su i dodatne rekonstrukcije, od kojih je najpoznatija ona koju je uradila Karolin Vilkinson, ekspert za facijalnu antropologiju sa Univerziteta u Mančesteru. Na osnovu originalnih istraživanja italijanskog naučnika lobanji su kompjuterski dodata tkiva, koža i kosa, i time je stvoren verni model lica Svetog Nikole.

Beloglavi sup zalutao u Topolu: Uslikan na drvetu, doleteo najverovatnije iz susednih zemalja