POSLE KIŠE SUNCE DOĐE, ALI I INVAZIJA KOMARACA: Stižu nam i oni zaraženi virusom Zapadnog Nila - kakve mere čekaju građane?
Kiša koja je padala prethodna četiri dana, a čiji se prestanak očekuje danas, stvorila je idealne uslove za produkciju komaraca, među kojima ima onih koji su zaraženi groznicom Zapadni Nil, a koju ubodom mogu da prenesu i na ljude. Prisustvo ovog virusa kod komaraca je potvrđeno početkom jula u Beogradu, a kako je rečeno u Institutu za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" u Srbiji još nije potvrđena ova groznica kod ljudi.
POSLEDICE KORONE RAZARAJU I MLADE: I oni sa po 20 godina, potpuno zdravi, imaju problema sa SRCEM - obratite pažnju na simptome
GREŠKE KOJE MOGU BITI KOBNE TOKOM OLUJE: Evo kako se zaštititi od udara groma, treba da uradimo dve stvari
"SKUP SPORT" KOJI MOŽE DA KOŠTA I DESETINE MILIONA DINARA: Razjašnjeno kako zakon reguliše pitanju bežanja s lica mesta nakon nesreće
- U Srbiji, u ovoj sezoni do 19. jula 2021. godine, nije potvrđen virus groznice Zapadnog Nila u humanoj populaciji - kažu u Institutu Batut" i dodaju da to nije slučaj u zemljama Evropske unije:
- Na osnovu nedeljnog Izveštaja ECDC-a tokom tekuće sezone prenosa, do 15. jula 2021. godine u zemljama Evropske unije, registrovan je jedan slučaj infekcije izazvan ovim virusom u humanoj populaciji. Slučaj je prijavljen u Provinciji La Specija, u Italiji, i to je prvi put da je ta Provincija prijavila obolele u humanoj populaciji.
Pored toga, do 15. jula 2021. godine, kako navode u Institutu "Batut", nije potvrđena groznica Zapadnog Nila u humanoj populaciji u zemljama van Evropske unije.
Kako je ranije izjavila Violeta Rakić, epidemiolog Instituta "Batut", najčešće se oboljenja od ovog virusa registruju u drugoj polovini jula i u avgustu.
Ujedno, tada se očekuje i povećana brojnost komaraca, a pogotovo sada posle kiše. Dario Aćimović, menadžer za odnose sa medijima u vojvođanskom preduzeću "Ciklonizacija" kaže da je to stvorilo idealne uslove za razvoj ovih krvopija.
- Već na ulazu u Srbiju imamo porast vodostaja Dunava i mi očekujemo u narednim danima njegov porast ovde u Vojvodini, i neminovno je da će taj porast vodostaja formirati nova izvorišta komaraca. Stvoriće veoma idelane uslove za novu produkciju komaraca, posebno što se najavljuje period toplog vremena nakon ovog kišnog - kaže Aćimović.
Dodaje da se oni već spremaju za prve prve biološke tretmane:
- Čim se aktiviraju ta izvorišta, radiće se prvo biloški tretmani sa vode, zemlje i iz hlikoptera. Ono što ne bude moglo da se redukuje biološkim larvicidnim tretmanim, redukovaće se tremanima protiv odraslih komaraca.
Na pitanje kako i koliko su visoke temperature u prethodnom periodu uticale na to da se brojnost ovih insekata smanji, kaže da sve zavisi od toga koliko traju visoke temperature, kao i od toga gde su komarci.
- Da li su urbanim delovima, gde nemaju gde da se sakriju ili su u ruralnim, gde imaju prirodna skloništa u koja se mogu zavući - u šumi, šipražju gde su temperature znatno niže nego u gradu - objašnjava Ažimović.
Najviše oboli u avgustu
Za razliku od Beograda, u Vojvodini još nisu otkriveni zaraženi komarci u junskim uzorcima, ali ih očekuju u julskim.
- Ipak, jun nije bio tolik topao da bi se virus razvio u komarcu i postao virulentan. Za očekivati je da ga u julskim detektujemo. On je tu, u pticama koje su na našem podneblju, a komarci su samo vektori koji ga prenose na čoveka - rekao je Aćimović.
Svi oni komarci koji nas bodu i dosađuju su ženke. Mužjaci kratko žive i hrane se samo nektarom i šećernim sokovima sa biljaka ili suvih plodova, tako da njih uopšte i ne viđamo. To znači da ženka prilazi našem telu, a da se mužjaci uopšte ne motaju oko nas. To, dakle, znači da nam virus prenosi ženka.
Inače, Groznica Zapadnog Nila je sezonsko oboljenje, odnosno oboljenje koje je najviše zastupljeno u periodu najveće aktivnosti vektora - komaraca. Imajući u vidu iskustva kako okolnih tako i naše zemlje, prvi oboleli se registruju uglavnom u drugoj polovini jula meseca, a najveći broj obolelih osoba se prijavljuje tokom avgusta meseca.
Ova groznica prisutna je na pojedinim područjima Evrope još od 60-ih godina prošlog veka, a sporadični slučajevi i manje epidemije u humanoj populaciji registrovani su u nekoliko zemalja istočne i južne Evrope tokom poslednjih 15 godina.
- Ovo oboljenje se prvenstveno javlja u ruralnim oblastima, ali u humanoj populaciji je krajem prošlog veka registrovano epidemijsko javljanje GZN u urbanim sredinama. Tokom 2010. godine registrovano je naglo povećanje broja bolelih u humanoj populaciji, kao i pojava ovog oboljenja u nekim zemljama Evrope gde ga ranije nije bilo, te je u zemljama Evropske unije (EU) i susednim zemljama prijavljeno ukupno 340 verovatnih/potvrđenih autohtonih slučajeva, sa 41 smrtnim ishodom. Najveći broj obolelih (262 obolelih, 35 umrlih) registrovano je u Grčkoj, a autohtone slučajeve infekcije virusom Zapadnog Nila prijavile su Makedonija, Rumunija, Mađarska, Italija i Španija - navodi se na sajtu "Batuta".
U Srbiji od 2012. godine
Infekcija ovim virusom zvanično prvi put registrovana je u humanoj populaciji u Srbiji krajem jula 2012. godine.
- U periodu od 2012. do 2020. godine u Srbiji je registrovano ukupno 1016 slučajeva obolevanja, s tim da ih u 2020. godini nije bilo. U istom periodu beleži se i 98 smrtnih ishoda, koji se mogu dovesti u vezu sa obolevanjem od groznice Zapadnog Nila - navode u "Batutu".
Glavni prenosilac ovog virusnog oboljenja je kuleks pipiens (Culex pipiens), vrsta komarca koja je odomaćena i kod nas.
- Većina osoba (80 odsto) inficirana ovim virusom nema nikakve simptome i znake bolesti. Kod manjeg procenta zaraženih osoba (približno 20odsto) simptomi podsećaju na oboljenje slično gripu, sa naglom pojavom povišene telesne temperature, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, umorom, blagim prolaznim osipom i limfadenopatijom. Međutim, kod pojedinih osoba, a njih je manje od 1 procenta, dolazi do nastanka aseptičnog meningitisa ili encefalitisa, odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti, koji zahteva hospitalizaciju - objašnjavaju u "Batutu".
Simptomi neuroinvazivnog oblika bolesti su glavobolja, ukočen vrat, stupor (tupost), dezorijentisanost, koma, tremor i konvulzije, slabost mišića i paraliza. Nakon preležane infekcije često dolazi do razvoja dugotrajnih posledica, kao što su umor, gubitak pamćenja, teškoće prilikom hodanja, mišićna slabost i depresija. Letalitet je veći kod starijih osoba, naročito kod osoba iznad 75 godina života.
Mere lične zaštite smanuju rizik od obolevanja:
- Izbegavanje boravka na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca - u sumrak i u zoru.
- Upotreba repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom.
- Nošenje odeće dugih rukava i nogavica, svetle boje. Preporučljivo je da odeća bude komotna, jer komarci mogu da ubadaju kroz pripijenu odeću.
- Upotreba zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta.
- Redukcija broja komaraca u zatvorenom prostoru.
- Po mogućstvu boravak u klimatizovanim prostorima, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjen.
- Izbegavanje područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare.
- Smanjenje broja komaraca na otvorenom gde se radi, igra ili boravi, što se postiže isušivanjem izvora stajaće vode. Na taj način smanjuje se broj mesta na koje komarci mogu da polože svoja jaja.
- Najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, iz kanti, buradi i limenki.
- Ukloniti odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu.
- U slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskom području, obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije.
- U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, koji su kompatibilni sa neuroinazivnim oblikom bolesti, odmah se javiti izabranom lekaru.