KORONA NAM DONELA JOŠ JEDAN ZDRAVSTVENI PROBLEM: "Karantinska kratkovidost" najviše pogađa decu, a koji su simptomi?
Karantin je doneo još jedan problem, najviše izražen na deci - kratkovidost.
Istraživanja u Holandiji i Kini pokazala su da je tokom pandemije koronavirusa kod velikog broja ljudi, a naročito dece, pogoršan vid na daljinu, a ovaj fenomen nazvan je "karantinska kratkovidost".
DA LI JE NA VIDIKU POPUŠTANJE MERA U SRBIJI? Krivu smo uspeli da zaravnimo, ali četiri brojke i dalje ZABRINJAVAJU
ZATVARA SE ŠKOLA GLUME MIKE ALEKSIĆA: Katanac na vrata posle nezapamćenog skandala
"ZA NAS IZ CRVENE ZONE NEMA DILEME OKO VAKCINA" Dr Stevanović otkrio koje cepivo treba primiti
Kućna izolacija, karantin, ograničavanje kontakata, rad od kuće i onlajn nastava, koji su obeležili prethodnu godinu, uticali su na to da smo u doba korone još češće nego inače buljili u ekrane, tablete i mobilne telefone.
To je, kako kažu naučnici, dovelo do porasta broja kratkovidih osoba, a ovaj problem, što je posebno zabrinjavajuće, naročito je izražen kod dece.
Previše gledanja u ekran
U Kini su istraživanja rađena na uzorku od 120.000 dece u dobi od šest do 13 godina.
Preporuke za decu
- Deca do tri godine - ne bi trebalo da gledaju mobilne telefone i tablete
- Deca od četiri do šest godina - korišćenje ovih uređaja treba ograničiti na maksimalno 30 minuta dnevno
- Dece od sedam do devet godina - mogu koristiti uređaje najviše jedan sat dnevno
- Deca od deset godina - ograničiti upotrebu telefona, tableta i drugih uređaja na do dva sata dnevno
Zabeležen je drastičan rast dijagnostikovanih slučajeva kratkovidosti, a kod dece starosti između šest i osam godina bilo je čak tri puta više slučajeva nego pretprošle godine. U toj starosnoj grupi, kako se navodi, vid se u proseku pogoršao za - 0,3 dioptrije.
Prekomerno korišćenje elektronskih uređaja, prema mišljenju naučnika, ne uzrokuje samo kratkovidost - posledice mogu biti i zamagljeni pogled i škiljenje, a korišćenje mobilnog telefona uveče može uzrokovati i nesanicu.
- Visoki udeo plavog svetla na ekranima sprečava izlučivanje hormona melatonina, koji čoveka čini pospanim - kaže profesorka Nikol Eter, direktorka očne klinike u Univerzitetskoj poliklinici Minster, koja savetuje da se izbegava korišćenja tih uređaja najmanje dva sata pre spavanja.
I dr Radmila Milošević, dečiji oftalmolog, kaže da broj starijih osoba i dece koji imaju problema sa kratkovidošću raste iz godine u godinu, a da je zatvorenost u kući tokom epidemije koronavirusa sigurno uticala na to da se taj broj poveća.
Nepopravljivo stanje
- Mlađe generacije sve više potenciraju rad "na blizinu", što dovodi do porasta kratkovidosti. Oni mnogo više vremena provode ispred ekrana, koji im je blizu. Tako uče i igraju se. Posledica toga je da su im mišići oka zaduženi za akomodaciju stalno napeti, a upravo taj stalni napor izaziva kratkovidost - objašnjava dr Milošević i dodaje da je to stanje nepopravljivo i da se problem s vidom rešava naočarima.
- Trebalo bi da svi, ne samo deca, ukoliko dugo gledaju u ekran, prave pauze tokom rada. Nakon pola sata rada na blizinu bi trebalo da, ako ne isto toliko, barem 10-15 minuta gledaju u daljinu. Treba provoditi što više vremena napolju, jer sunce i boravak na otvorenom povoljno utiču na sprečavanje razvoja kratkovidosti - kaže dr Milošević i dodaje da ćemo posledice izolacije kod dece videti tek u narednom periodu, a taj problem će biti sve izraženiji, jer se škola ionako sve više okreće onlajn nastavi.
Simptomi kratkovidosti
- Zamućen vid na daljinu
- Škiljenje
- Naprezanje oka
- Umor u očima dok gledate na daljinu
- Kratkovida deca često imaju problema s čitanjem sa školske table
- Mutan vid kada se fokusirate na udaljene objekte
- Glavobolje zbog prekomernog naprezanja očiju
- Teškoće tokom upravljanja vozilom, pogotovo noću (noćna kratkovidost)