SA OVIM TALASOM ZAVRŠAVAMO VEĆ 15. JANUARA? Naša struka iznela prognoze, posle ključnog datuma DVA SCENARIJA
Sudeći prema dnevnim izveštajima o broju zaraženih korona virusom iz prethodnih dana, deluje da se kovid bura polako stišava. Ipak, ukoliko kriva zaražavanja korona virusom bude slična onoj od prethodne godine, porast broja obolelih možemo da očekujemo ubrzo posle praznika.
SRPSKI METEOROLOG OTKRIVA: Evo do kada će padati sneg i gde će se najduže zadržati
ĐORĐE ĐURIĆ DOŽIVEO SAOBRAĆAJNU NESREĆU: Poznato u kakvom je stanju (FOTO)
SNEŽNI KOLAPS OD ZLATIBORA KA PRIJEPOLJU: Šleperi satima stoje preprečeni na magistrali (FOTO)
Prethodne godine pik u trećem talasu smo dočekali već 1. decembra sa 7.999 zaraženih za 24 sata. Za mesec dana broj zaraženih je padao i do početka janura 2021. godine kriva se zaravnila na oko 1.000 pozitivnih dnevno. Međutim, nakon praznika, a pogotovo mini odmora za državni praznik Sretenje, broj zaraženih ponovo raste sredinom februara i već u martu smo imali čuveni drugi pik trećeg talasa.
Posmatrajući samo krivu, ove godine situacija je veoma slična, ipak, ima i razlika. Pik četvrtog talasa smo doživeli mnogo ranije - i to u septembru. Precizno, 28. septembra smo imali najveći broj zaraženih od početka pandemije i cifra je iznosila 8.467 obolelih za 24 sata!
Za razliku od prethodne godine, kada su brojke nakon pika ravnomerno padale, ove jeseni i zime zahvaljući delta soju, cifre zaraženih su se duže držale visoko. Odnosno, zaravnili smo krivu na visokim brojkama, da bi one krenule da padaju tek krajem novembra.
Treba li da se radujemo 15. januaru?
Na osnovu suve matematike, Petar Kočović, profesor informatike koji od početka pandemije daje svoje prognoze o toku pandemije, najavljuje da s ovim talasom možemo da završimo već 15. januara.
- Ovaj talas ako se nastavi i ovako, bez obzira na to da li ide gore-dole, trebalo bi negde oko 15. janura da se spusti na mali broj zaraženih, ali ne i na nulu. Znamo da je kriterijum za kraj epidemije 28 dana sa nulom. Međutim, pamtimo da je prošle godine u maju Slovenija imala 22 dana sa nulom, proglasili su kraj epidemije, a sada su drugi najzaraženiji u Evropi, možda danas i prvi - rekao je Kočović.
Ipak, i on je svestan da je ovakav proračun dat samo na osnovu trenutnih brojki i takavu kalkulaciju može da poremeti veliki broj drugih faktora.
- Mi smo, ipak, tranzitni pravac, dolaze ljudi sa svih strana, i plus naši zemljaci koji će dolaziti za Novu godinu. Drugim rečima, posle četvrtog, imaćemo peti talas. On može da krene posle tog 15. januara, ali da li će biti blaži ili manje blag, to se ne zna. Ne možemo još da ga proračunamo. To ćemo da radimo kada se desi. Mi očekujemo da on u Srbiji bude blaži. Mnoge zemlje u Evropi su u trećem talasu, neke su čak i u drugom, a Rusija u prvom. Rusija leluja non-stop između indeksa 200 i 300 zaraženih na 100.000 stanovnika. Kod velikih zemalja to ide drugačije, a u manjim kao što je Srbija nagliji je rast, ali i nagliji pad kad se dogodi - objašnjava Kočović.
Pored toga, ako gledamo krivu od prošle godine, ukoliko se "istorija ponovi" upravo negde posle 15. januara kreće period kada bi brojke ponovo mogle da počnu da skaču i da dovedu do novog pika oko mesec dana kasnije. Međutim, da li će se tako nešto desiti niko ne može sa sigurnošću da predvidi, jer ove godine ipak imamo i vakcine, ali i veliki broj ljudi koji su koronu ipak preležali.
Ima previše faktora
Da je teško predvideti tok pandemije samo na osnovu matematičkih proračuna objašnjava i dr Tomislav Radulović, epidemiolog.
- Malo je komplikovan odgovor. Ne znam ko bi mogao na ovoj kugli zemaljskoj da kaže decidno šta može da se desi. Ja smatram, iako omikron soj daje veoma blagu kliničku sliku, postaće u narednih mesec dana dominantan u odnosu na prethodni delta soj. Druga stvar, mnogo ljudi je preležalo kovid, ali se i vakcinisalo. Jeste da se dešava, ali ređe, da ljudi obole dva puta. I taj drugi put obično bude blaža klinička slika - objašnjava dr Radulović.
On ističe da ono što možemo za sada da očekujemo jeste da situacija neće biti kao sa delta sojem.
- Omikron će u najvećem broju inficirati mlađe ljude. Oni će mahom obolevati sa blagom kliničkom slikom, čak i sa neprepoznatom. Sa dominatnim omikron sojem imaćemo i više zaražane dece koja još ne mogu da se vakcinišu, ali za sada se čini da je klinička slika slična malo jačem nazebu, ljudi ne umiru niti idu na respirator. A sa kovidom, to smo hiljadu puta ponovili, ili će se svi na svetu inficirati, ili će biti kombinacija inficiranih i vakcinisanih, ili ćemo vakcinacijom izgraditi kolektivni imunitet - kaže dr Radulović.
Još jedna nepoznata u jednačini
Još jedna varijabla u ovoj kovid jednačini, prema rečima dr Radulovića, jeste i neobična pojava koja je došla sa delta sojem, a to je da vakcinisani i dalje mogu da prenose virus.
- Vakicinisan je, bio je u kontaktu, nije oboleo, ali opet može da prenese virus. Ovaj kovid je po mnogo čemu specifičan. On daje mnoge stvari koje do sada nismo mogli da vidimo. Ja sam tako učio i znam to, obično kada imate nekog vakcinisanog, on obično ne može da prenosi taj virusu. Jer virusu je neophodno da može da se replicira da preživeo, a imunitet vakicinisanog mu to ne dozvoljava - ističe dr Radulović.