Iako trenutno nema dokaza da bi hrana mogla biti izvor ili prenosnik zaraze korona virusom, stručnjaci savetuju pojačane mere opreza prilikom kupovine u marketima, kako bi se eventualni rizik smanjio.
Te mere, kako naglašavaju u Institutu za javno zdravstvo RS, između ostalog podrazumevaju da se prilikom boravka u radnjama poštuje udaljenost među ljudima od najmanje jednog metra.
- Ne treba da diramo predmete i namirnice koje nećemo kupovati, treba da pokrijemo nos i usta maramicom prilikom kihanja, kašljanja, a nakon toga bacimo maramicu u smeće. Takođe, potrebno je prati ruke i koristiti dezinfekciona sredstava pre i nakon kupovine - kaže načelnica Službe za higijenu i zdravstvenu ekologiju u IJZ Vesna Rudić Grujić.
Prema njenim rečima, mogu se koristiti platneni cegeri i torbe, koje je moguće prati nakon upotrebe.
- Upakovane namirnice se mogu prebrisati dezinfekcionim sredstvom, 70-procentnim alkoholom ili sredstvom na bazi hlora, voće i povrće treba temeljito oprati, jabuke, kruške oljuštiti, a termički obraditi one namirnice koje mogu termički da se obrađuju – objašnjava Grujićeva.
Dodaje da osobe koje sumnjaju da bi mogle biti pozitivne na infekciju ne treba da obavljaju kupovinu i izlažu riziku druge.
- Rezultati jednog istraživanja procenjuju koliko dugo virus SARS-CoV-2 može preživeti na različitim površinama i oni su pokazali da virus može opstati do 72 sata na plastičnoj ili površini od nerđajučeg čelika, do četiri sata na bakru i do 24 sata na kartonu. Međutim, ovo istraživanje je provedeno u laboratorijskim uslovima, u kojima je kontrolisana relativna vlažnost i temperatura, i trebalo bi oprezno da se tumači u realnom okruženju. Istraživanja na ovu temu još traju i nije dokazano da bi se infekcija mogla lako preneti na ovaj način, odnosno preko površina – kaže Grujićeva.
Kupovina u marketima
Objašnjava da postoji više otvorenih pitanja koja se odnose na preživljavanje virusa, virulentnost i infektivnu dozu.
- Za sada se zna da se virus prenosi kapljičnim putem ili dodirivanjem kontaminirane površine rukama, a zatim dodirivanjem lica, očiju, nosa, usta. Na osnovu dosadašnjih istraživanja i saznanja, rizik za prenos virusa putem dodirivanja hrane ili pakovanja hrane i predmeta u radnjama je nizak. Da bi se dodatno smanjio rizik, preporučuje se učestalo pranje ruku 20 sekundi sapunom i toplom vodom i korištenje dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola – ističe sagovornica Srpskainfo.
Nedavno objavljeni preliminarni rezultati eksperimenta u Hajnsbergu, nemačkom gradu gde je uspostavljana takozvana „živa laboratorija“, pokazali su, takođe, da ne postoji značajan rizik od zaraze pri odlasku u kupovinu.
Doktor Hendrik Štrek, direktor Instituta za infektologiju Univerzitetske bolnice u Bonu, rekao je, predstavljajući rezultate, da se zaraza ne širi doticanjem istih predmeta, nego dužim boravkom ljudi u neposrednoj blizini.
Smernice