NA RADOST SVIH NAS: Hilandar ustao iz pepela, obnovljeno 80 odsto izgorele površine (FOTO/VIDEO)

Crkva / Izvor: Profimedia/ilustracija

Preostala je obnova objekta igumenarije.

U manastiru Hilandar obnovljeno je 80 odsto izgorele površine, kao i veliki deo dotrajalih objekata. Izgrađeni su i mnogi infrastrukturni objekti, a kraj radova očekuje se 2022. godine.

Fenomen u pravoslavlju: Ovo je najmanja crkva u Srbiji - ni jedna nije nalik njoj (VIDEO)

Slavimo VELIKU MUČENICU, ispoštujte NARODNI OBIČAJ: Danas obavezno popijte OVAJ ČAJ i bićete zdravi CELE GODINE

Nakon pobednika, sledi rekonstrukcija JOŠ JEDNOG SIMBOLA BEOGRADA! Građani će moći da prate tok radova UŽIVO

Preostala je obnova objekta igumenarije, odakle je požar izbio 2004. godine, i koji je najviše oštećen. Rekonstrukcija tog dela manastira biće najkomplikovanija, jer je najduže u izuzetno lošem stanju. Pripremni radovi na tom delu manastira počeli su prošle godine, a pripremljen je i projekat rekonstrukcije.

Po rečima rukovodioca obnove manastira Hilandar Dragomira Krivokuće, završetak radova očekuje se 2022. godine.

Obnova Hilandara – veliki izazov

Krivokuća kaže da je celokupna obnova veliki izazov, jer je Hilandar spomenik kulture pod zaštitom Uneska, što znači da zahteva poseban pristup u radu. Takođe, sve radove prvo mora da odobri grčki Zavod za zaštitu spomenika kulture.

- Primena materijala, kako estetskog tako i konstruktivnog, je pre svega vezana za svrhu vraćanja originalnih materijala u građevinu, što u ovom slučaju znači pokrivanje kamenim pločama, upotrebu ogromne količine drveta u nosećim elementima, zidovima… Danas je retkost je naći majstore koji to umeju i raditi postupak koji je jako spor i komplikovan - objašnjava inženjer arhitekture Dragomir Krivokuća.

Ograničen način rada

Osim toga što je Hilandar spomenik kulture, u njemu žive monasi, pa radovi moraju da se prilagođavaju njihovom načinu života.

- Vi nemate slobodu rada i funkcionisanja u toj sredini. Imate ograničenje broja dana boravka, crkvene praznike, pravila manastirskog života. Dakle, vi remetite nečiji život i više je potrebno da se vi prilagodite njemu nego on vama. S druge strane, sama sredina je takva da ne postoji kolski put – sav materijal se donosi brodom. Struja se dobija iz agregata, a razna tehnička pomagala ne možete da angažujete jer je problem doneti ih na Svetu Goru i upotrebiti ih - kaže Krivokuća.

On navodi da ima još poteškoća, kao što su odvojenost radnika od društvene sredine i nedostatak opreme.

Vreme i novac nisu najvažniji za obnovu

Krivokuća napominje i da rekonstrukcija ne zavisi samo od novca i vremena.

- Ako bi neko dao milijarde evra ili hiljadu ljudi, to ne znači da bi se posao brže završio, jer ima dosta logističkih problema. Takvo gradilište i način rada nije ni blizu onog koji možete videti, recimo, u Beogradu. Sve je specifično, opasno i zahtevno - objašnjava Krivokuća.

Radovi su počeli u maju 2006. godine, a zadatak nije bio obnova samo onoga što je izgorelo, već i onoga što je dotrajalo, kao i izgradnja infrastrukturnih objekata poput kotlarnica, protivpožarnih rezervoara, vodovodne i kanalizacione mreže, koji bi osposobili manastir za savremeni život i bolje ga zaštitili od potencijalnih požara.

Prvo je obnovljen konak iz 1814. godine koji se nalazi na samom ulazu u manastir. Nakon toga obnovljeni su veliki konak, čija je površina oko 3.000 kvadratnih metara, ulazna zona sa paraklisom Svetog Nikole i Beli konak. U tim konacima danas žive monasi.

Pre tri godine ugrađeno je 18 kilometara vodovodnih cevi van objekata, četiri i po kilometra optičkih kablova, sedam kilometara raznovrsnih instalacija… Prošle godine obnovljena je trpezarija, koja nije potpuno izgorela, ali su radovi bili neophodni, jer je od plamena delio samo jedan zid.

U požaru koji je u martu 2004. godine zahvatio manastir Hilandar na Svetoj Gori izgorelo je oko 54 odsto površine manastira.

SVI ZNALI I ĆUTALI! Osam meseci šestoro dece živelo je samo, bez hrane i u kući koja se raspada