Narodna verovanja o Arhangelu Mihailu: Priča iz Šumadije potvrđuje kako ovaj svetitelj kuša ljude i kažnjava ih
Mnoga su narodna verovanja zabeležena o Arhangelu Mihailu.
Mnoga su narodna verovanja zabeležena o Arhangelu Mihailu. Veruje se da on obilazi sve bolesnike. Ako stane kod nogu nije dobro; ako stane kod glave dobro je, bolesnik će ozdraviti.
PROVERITE SVOJE ZNANJE: Znate li kog junaka sa čuvene slike Kosovka devojka poji vinom?
Po narodnom verovanju koje je zabeleženo u narodnoj poeziji, kad su sveci delili uloge arhanđel Mihailo dobi jesenje i zimsko vreme. Vreme zime i zimske teškoće. Govori se da u ovo vreme arhangel luta svetom obučen u prosjaka i kuša ljude.
Sledeća priča iz Šumadije potvrđuje verovanja koja naš narod od davnina ima u vezi sa arhangelom Mihailom.
Živeo u okolini Kragujevca čovek po imenu Ljubo Bumbar. Olako se obogati i podignu kućerinu, skoro dvorac, sa stotinu soba. Kao i svaki skorojević voleo je da se razmeće bogatstvom, zasenjujući njime prostotu. Običavao je da nagizdan zajedno sa ženom, koja beše njegova slika i prilika, šeta gradom, gledajući oholo i sa visine na ostali svet. Jednoga dana šetajući naiđoše na prosjaka koji od njih zatraži milostinju. Bumbar odmahnu rukom, grubo ga odbijajući rečima da ni njemu niko ništa nije dao. Na te reči prosjak se uzvisi, zbaci sa sebe prosjačke prnje i reče:
Zar ti ništa ne dade Bog?
Oholi par ga pogleda i ugleda pred sobom dvanaestokrilnog arhanđela Mihaila. Padoše ničice pred njim i zatražiše milost. Arhanđel im odgovori:
Evo vam moje prosjačko odelo. Od sada ćete u njemu hoditi.
Tako i bi. Od sveg bogatstva, ostadoše im prosjačke prnje, a oni ovozemaljski život provedoše lutajući svetom, tražeći milostinju i moleći se Svevišnjem Mihailu.
Druga narodna priča vezana je za drugu dužnost arhanđelovu. Veruje se da on meri duše pred paklom, pa kome pruži dlaku da pređe preko reke taj je grešan, a kome doda brvno taj prolazi put raja.
U ovoj priči pokazuju se i neke ljudske osobine svetitelja:
Izađe pred Mihaila izvesni Desimir, rodom iz okoline Pranjana. Za ovozemaljskog života voleo je da po malo u tuđe žene pogleda, neku da više popije, na harmonici da zasvira, a kartama nikako odoleti nije mogao. Tako malo ovde, malo onde i nakupi se greha. Istini za volju, činio je on i dobrih dela; odlazio u crkvu na Veliki petak, redovno slavio svetog Jovana, a jednom posle uspešne partije karata i prilog crkvi je dao. Ali, kad se sve na tas stavi, gresi pretežu. Gleda njega sveti Mihailo, gleda u tas i pruži Desimiru dlaku da pređe. Tad zavapi Desimir i reče Mihailu:
Kumim te Bogom i svetim Jovanom, pogledaj malo bolje na tas.
Zastade sveti Mihailo, dođe do njega i reče mu da zajedno pogledaju. Pristade Desimir, a to je u stvari i hteo, i dok je arhanđel umorno stavljao grehe i dobra dela ponovo na tas – uoči priliku i krišom stavi nekoliko zlatnika na stranu gde behu dobra dela. Iznenadi se, pogleda pažljivije i vide u čemu je stvar. Malo se pokolebaa, ali se napravi da ništa ne vidi, promrmlja sebi u bradu kako je verovatno pogrešio od umora, uze zlatnije, a Desimiru dade brvno i on prođe u raj. Kasnije kada je Bog za to doznao, smeni Mihaila sa te dužnosti i postavi Gavrila da meri duše, a u narodu pored priče osta verovanje da se novcem može kupiti i izgubiti duša.