"NEKADA MISLI DA JE KRIVO ZA ONO ŠTO MU SE DESILO" Kako zaštiti dete od trauma u krivičnim postupcima?
Dete kao žrtva krivičnog dela već je dovoljno povređeno samim krivičnim delom i svedočenje bi trebalo da se odvija pod specijalnim uslovima.
Deca kao svedoci ili žrtve u krivičnim postupcima uvek su osetljiva tema, navodi Gordana Stojanović Milošević, članica Saveta za maloletnike. Ocenjuje da je dete kao žrtva krivičnog dela već dovoljno povređeno samim krivičnim delom i da bi svedočenje, uzimanje iskaza trebalo da se odvija pod specijalnim uslovima.
NOVE MLADE NADE ZA ODBRANU OTADŽBINE! Upis u vojne škole – izazov za odabrane (FOTO)
TEMPERATURNI ŠOK KOBAN PO ZDRAVLJE: Posebno upozorenje RHMZ meteoropatama! (FOTO)
VERNICI SLAVE VELIKI PRAZNIK POSVEĆEN PORODICI: Ispoštujte stare običaje za mir i blagostanje u kući
Susret sa policijom, tužilaštvom, sudom često deca teško podnose. Ne smeju da budu u situaciji da i po deset puta moraju da pričaju o tome šta im se dogodilo - ginekologu, socijalnom radniku, policajcu, tužiocu, sudu, veštacima... da se osećaju kao da su sama na svetu, da im niko ne veruje i da su ona sama krivi za to što se desilo.
Gordana Stojanović Milošević je navela da je krivični postupak jedan vrlo ozbiljan i komplikovan proces, da je punoletnoj osobi teško da priča o traumatičnim iskustvima i da se suoči, a posebno je teško detetu.
Objašnjava da je dete kao žrtva krivičnog dela već dovoljno povređeno samim krivičnim delom i da bi svedočenje, uzimanje iskaza trebalo da se odvija pod specijalnim uslovima.
- Njega bi u suštini trebalo pustiti da se povrati u normalu, da se zacele rane i za punoletnu osobu je teško da priča o traumatičnim iskustvima i da se suoči, a ne za dete - ocenjuje Stojanović Milošević.
Ona navodi da se dete nalazi u jednoj nepoznatoj situaciji, da se plaši i da nekada misli da je ono krivo za ono što mu se desilo.
- Mi moramo da vodimo računa da to dete nama da validan i kvalitetan iskaz jer nam je nekad to krunski dokaz u krivičnom postupku, svedočenje i ispitivanje svedoka je jako važno. Detetu je nepoznato sve, on ne zna ni gde ide ni zašto. Ono se plaši, nekad misli da je ono krivo za to što mu se to desilo - objašnjava Stojanović Milošević.
Navodi da u rad sa detetom treba da se uključi stručna služba - psiholog, sociolog, lica koja su osposobljena da na poseban način razgovaraju sa detetom, sposobna da dete osnaže.
- Važno je na koji način ćete detetu prići, bitno je i da se on oseća sigurnim na mestu gde ima osobu od poverenja i da dâ iskaz onda kada je spremno - ocenjuje ona.
Objašnjava i da dete u krivičnom postupku može da dobije status posebno osetljivog svedoka.
- To je svedok koji i svaki drugi govori o okolnostima i činjenicama koje su mu poznate u vezi izvršenja krivičnog dela. I onda to dete odmah dobija punomoćnika - advokata koji ima posebna znanja iz prava deteta - navodi Stojanović Milošević.