NEMOJTE BITI SEBIČNI, VI DRŽITE KLJUČ POBEDE I POVRATKA NORMALNOM ŽIVOTU! Zašto mladi u Srbiji neće da se vakcinišu?

Vakcinacija u Srbiji napreduje. Međutim, prema dostupnim podacima, broj mladih ljudi koji su primili vakcinu je zabrinjavajuće mali. Iz tog razloga, Vlada Srbije je započela kampanju za vakcinaciju mladih. Pa, ipak, svi se slažu da to neće biti lak zadatak.

U svetu se takođe već duže razmišlja kako podstaći mlade, grupaciju za koju se kaže da su najveći prenosioci korona virusa, da se vakcinišu. Mladima se tako nude školarine, novi telefoni, organizuju se koncerti i lutrije...

Šta bi moglo podstaći mlade u Srbiji da se vakcinišu?

Magična reč u ovom trenutku je kolektivni imunitet, a da bi se on dostigao, potrebno je da 50% stanovništva ima antitela protiv korona virusa - bilo preko preležane bolesti, bilo preko vakcinacije. Stručnjaci se slažu da je to minimum koji bi nam omogućio da kontrolišemo pandemiju u našoj zemlji, dok je za normalan život potreban širi obuhvat vakcinacijom i barem 60% ili 70 % vakcinisanih.

Trenutno je vakcinisano 40.83% građana Srbije. Od tog broja, većina su građani starije i srednje životne dobi. I dok se stariji masovno vakcinišu, mladi oklevaju da to učine.

Vlada Srbije je iz tog razloga i započela kampanju za vakcinaciju mladih od 16 do 25 godina, a premijerka Brnabić je izjavila kako mladi ljudi drže ključeve pobede pandemije u svojim rukama.

Ipak, po podacima vlade Srbije, samo 12% mladih od 16 do 30 godina je primilo vakcinu protiv korona virusa. Kako se pripadnici ove starosne populacije najviše kreću i vode društveni život, ovi podaci zabrinjavaju stručnjake.

Postoje razne ideje kako motivisati mlade i popraviti statistiku.

U SAD, u Ohaju, mladima se nudi plaćena školarina, Britanija najavljuje muzičke festivale za leto, organizuju se lutrije i dele različiti pokloni, a sve da bi se vakcincija sprovela u širem obuhvatu.

U Srbiji se takođe razmišlja šta bi bilo najbolje.

Dok neki zagovaraju meki pristup, sa raznim privilegijama i obaveznom edukacijom, drugi kažu da bi vakcinacija morala biti obavezna.

Dr Slavica Plavšić, specijalista pulmologije, kaže da u kampanji za vakcinaciju mladih nema "instant rešenja".

- Instant rešenja, kao što je davanje 3.000 dinara svim vakcinisanim, daje kratkoročne rezultate. Izvestan broj ljudi odreaguje, ali motiv je trenutna korist i posle se gubi - rekla je Slavica.

Po doktorki Plavšić, ključ je u razumevanju problema i edukaciji.

- Treba shvatiti zašto mladi imaju otpor prema vakcinaciji. Po mom mišljenju, oni nemaju toliko otpor prema vakcinaciji već su neobavešteni i pod uticajem su konfuznih informacija koje dobijaju - rekla je Slavica.

Po njoj, štetu su nanela i mišljenja s početka pandemije "kako mladi ne oboljevaju" ili "ne mogu da dobiju težak oblik bolesti" ili najnovije dezinformacije kako vakcine "izazivaju sterilitet".

- Mladi i te kako mogu da obole i da dobiju težak oblik bolesti. Takođe, mladi pacijenti pate od postkovid simptoma posle preležane korone. Što se tiče steriliteta, to velika zabluda - po novim podacima, ljudi koji su primili vakcine su sasvim normalno dobijali potomstvo. Dezinformacije su opasne zato što se urežu u pamćenje i onda ih je teško iskoreniti - rekla je Slavica.

Ona smatra da se vakcinacija mora približiti mladima.

- Mladi su brzi, energični. Nemaju vremena za predavanja. Kampanja mora da ima kratke, jasne poruke, a i da im se vakcine približe. Ne da se guraju sa penzionerima već da dođu i prime vakcinu. Dakle, organizovati vakcinaciju na fakultetima, studentskim domovima, srednjim školama - rekla je Slavica.

Ona je podvukla da, iako korona jenjava, treba objasniti da se oni vakcinišu ne zbog sebe već pre svega zbog drugih, jer njima mogu da lako prenesu virus.

Što se tiče povlastica za vakcinisane, dr Plavšić se slaže da je to dobra ideja, međutim, kaže da neće sve vrste povlastica privući sve mlade.

- Neke mlade bi mogle da privuku ulaznice za festivale. Ali ne sve. Prosečnog mladog čoveka zanima da li može da dobije posao ili mogućnost da zaradi. Treba se povezati sa firmama, posebno onima koje imaju mlad kadar, kao što su IT. Isto tako, poslodavci bi vakcinisanima mogli da daju slobodne dane ili da ih finansijski nagrade. Dakle, treba ići ciljano, na različite ciljne grupe - rekla je Slavica.

Ona isto ističe podatke da se u Beogradu mladi vakcinišu, dok je u provinciji odziv mladih jako loš, i to ne krivicom mladih.

- Mladi u manjim mestima nemaju pojma ni kako da se vakcinišu, ni kojom vakcinom, ni kako da se prijave. Dakle, moramo imati izbalansiran pristup, za svaku grupaciju posebno - zaključuje dr Plavšić.

Sa dr Plavšić se slaže Jelena Bukarac iz Komiteta za međunarodnu saradnju Studenata medicine (IFMSA).

Ona kaže da je primarna ideja njene organizacije bila edukacija studenata, a ne kažnjavanje.

- Student volonters u saradnji sa IFMSA Srbija i SCONUSOM, kao i OPENS iz Novog Sada od početka imaju ideju edukacije studentske populacije, kao i nagrađivanje akademaca - rekla je Jelena Bukarac.

Ona je pomenula kako određene nagrade za vakcinisane studente već postoje.

- Studenti u Novom Sadu su tako dobijali boravak na Zlatiboru, dok je Studentski grad omogućio studentima koji su se vakcinisali razne pogodnosti - rekla je Jelena Bukarac.

Ona ističe da, po njenim saznanjima, studenti nisu toliko protiv vakcine koliko su neupućeni.

- Većina nije protiv vakcina nego nemaju prave informacije. Neki mi kažu "a zašto se ne vakcinišem kasnije, u septembru ili oktobru?"

Ona podvlači da je sjedinjen princip "nagrade i edukacije" ključ motivacije mladih."

Boris Vlastelica, frontmen beogradskog sastava Repetitor, ima sasvim drugačije mišljenje o rešenju ovog problema.

On lično smatra da u ovom trenutku nema izgovora za nevakcinisanje.

- Kod nas u Srbiji je na meniju toliko vakcina, iz oba bloka, da nema izgovora za nevakcinisanje - ako ti se jedni ne dopadaju, ništa, eto drugih. Ako ste mladi i ne želite da se vakcinišete, morate biti pošteni i priznati sebi ili da se plašite za razliku od starijih ili da se sebični - rekao je Boris.

Boris smatra da već postoje jaki razlozi za motivaciju i da je po njemu jedini rešenje "obavezna vakcinacija".

- Ako za motivaciju mladih nije dovoljan izbor vakcina, 3.000 dinara i činjenica da u celoj zemlji nikom ništa nije bilo posle primljene vakcine za razliku od infekcije korone, onda je nema drugog načina da se motivišu ljudi osim uvođenja obavezne vakcinacije - rekao je Boris.

Sociolog Aleksa Vukašinović se slaže s doktorkom Plavšić i Jelenom Bukarac da se najbolja stimulacija stvara "obrazovanjem i prosvećivanjem omladine". Ipak, on smatra da je to ovde izostalo i da su mladi u Srbiji u teškom društvenom i ekonomskom položaju pa da im "sama mogućnost putovanja i intenzivnog provoda ne znači mnogo jer mnogim mladim ljudima finansijsko stanje to ne omogućava".

On ipak smatra da se nešto može uraditi uz pomoć privilegija i stimulacija raznog tipa.

- Ono što država u takvoj situaciji može da uradi jeste da pokuša da stimuliše mlade ljude nizom privilegija i pogodnosti koje ne spadaju u polje redovnih prava svakog građanina. To konkretno znači da im, koliko-toliko, olakša životne uslove u Srbiji. Ovde mislim na različite oblike subvencija za proizvode i usluge koje koriste pretežno mladi, kao i umanjivanje redovnih troškova i računa koje mladi ljudi redovno izmiruju sa sve većom teškoćom. Zašto vakcinisani mladi ljudi ne bi plaćali mesečnu kartu za prevoz drastično manje? Ili benzin? Ili ulaznice za kulturne sadržaje? Ili školarine na državnom univerzitetu?

M.J, student Informacionih tehnologija, smatra da bi neke male privilegije, kao što su vaučeri ili popusti, bile dovoljne za mnoge.

- Uvođenje dodatnog popusta na studentske/srednjoškolske članarine grada/opštine, ili dodavanje besplatnih vaučera za kulturne i sportske ustanove na primer, doprinelo većem interesovanju.

Njegov drugar A. B. s Medicinskog fakulteta kaže da je problem malo složeniji i smatra da je problem u "nepoverenju" i da će kampanja koja se sprovodi biti "neefikasna".

- Mislim da bi državna kampanja imala malo uticaja na neke mlade ljude u našoj državi, s obzirom da je kod mnogih osnova tog skepticizma neverovanje autoritetu.

Po njemu, "mladi najviše veruju svojim vršnjacima" i da bi samo razgovor sa vakcinisanim vršnjakom mogao da pomogne da se neko oslobodi straha.

- Pomaže kad razgovaraš s vakcinisanom osobom iz tvoje starosne grupe - taj jaz između tebe i koncepta vakcinacije se smanji, ne deluje više toliko strano kao pre. Verujem da, čak i da se neko ne odluči za vakcinaciju, nakon razgovora s prijateljem - sam razgovor može da značajno promeni perspektivu i skrati tu distancu koja sigurno postoji, a možda i umanji mnoge strahove vezane za taj proces, pogotovo one iracionalne.

Neki od predloga već se sprovode u praksi.

U želji da se studentima pruži mogućnost da se lakše vakcinišu, u Studentskom gradu je postavljen vakcinalni punkt na kome se mladi, ali i svi drugi građani mogu vakcinisati Sinofarm ili Fajzer vakcinom.

Da bi podstakao studente da se vakcinišu, Studentski grad je objavio da će kao dodatni podstrek svi vakcinisani studenti dobiti besplatno korišćenje teretane i saune mesec dana, kao i parkinga u okviru Studentskog centra, što mogu da iskoriste do kraja 2021. godine.

- Samo da se ovo što pre zavšri - rekla nam je jedna studentkinja koja se upravo vakcinisala na ovom punktu.

Kampanja za vakcinisanje mladih je tek počela i sigurno je da je potrebno vreme da bi se videli rezultati. Ipak, iz svega priloženog je jasno da je pred državom i strukom dug put pre konačnog cilja - stvaranja kolektivnog imuniteta.

Jedno je ipak sigurno - taj pristup mora biti krajnje izbalansiran.