NIKADA NIJE BIO PRETERANO POPULARAN MEĐU SRBIMA: Retko ko će ime dati detetu po OVOM SVECU, rimokatolici ga posebno vole
Priča o njemu je posebno interesantna
Sveti Sevastijan, u zapadnoj formi Sebastijan, bio je tajni hrišćanin i kapetan Pretorijanske garde za vreme cara Dioklecijana. Crkveno predanje kaže da je mnoge vernike spasio od progona, i da je mnoge Rimljane pokrstio, ali da je na kraju otkriven. Tada je vezan za stub i streljan dok nije bio prekriven strelama "kao morski jež".
OTVARA SE NAJSAVREMENIJA FABRIKA U KRUŠEVCU: Posao će dobiti više od 500 tekstilaca
ISKLIZNUO VAGON CISTERNE SA EURODIZELOM: Ministarstvo izdalo VAŽNO saopštenje
METEOROLOG NAJAVIO KADA STIŽE OGROMNA PROMENA: Neće nas zaobići LEDENO DOBA, ali SPREMITE SE - do tad u ovom delu zemlje ekstremnih plus 20
Sveti Sevastijan (u zapadnoj tradiciji: Sebastijan) je rođen u 3. veku. Pravoslavna tradicija uči da je na svet došao u Italiji, dok rimokatolici misle da se to dogodilo u rimskoj provinciji Narbonska Galija (današnja južna Francuska), mada se svi slažu da se obrazovao u Milanu. Nije toliko važno gde se rodio, bitan je njegov život.
283. godine, Sevastijan je stupio u službu imperatora Karinusa, po predanju da bi spasavao hrišćane i da bi, možda, špijunirao. Zbog svoje hrabrosti, učenosti i poštenja brzo je napredovao. Pravoslavno predanje kaže da je postao načelnik dvorske straže za vreme Dioklecijana koji, kao i njegov prethodnik, nije znao da je ovaj hrišćanin. Rimokatoličko predanje je detaljnije, i stoga korisnije: nije postao načelnik već jedan od kapetana, a dvorska straža je zapravo - Pretorijanska garda.
Sevastijan je konačno 286. godine otkriven kao hrišćanin, a Dioklecijan ga je momentalno optužio za izdaju. Ovaj mu je na to rekao:
- Ja se svagda molim Hristu mome za zdravlje tvoje i za mir carstva Rimskog.
Vezan je za kolac, a mavritanijski strelci su ga gađali strelama. Naposletku je toliko bio prekriven strelama da je izgledao "kao morski jež", kaže crkveno crkveno predanje.
Rimokatolička crkva je bitno detaljnija. Po njima, njegovi dželati su ga ostavili vezanog za kolac i otišli, misleći da je mrtav, a na lice mesta je potom došla Irena Rimska, udovica Svetog Kastula (obe grane hrišćanstva se slažu da je i on bio carski velikodostojnik koji je takođe ubijen zbog pripadništva hrišćanskoj veri), koja je otkrila da je i dalje živ. Odvela ga je svojoj kući i negovala ga je.
Sevastijan je, nakon što se čudesno oporavio, stao na neko stepenište u Rimu kuda je prolazila carska povorka i pred svima verbalno napao Dioklecijana zbog svireposti prema hrišćanima.
Dioklecijan je bio šokiran: prvo, neko se drznuo da ga javno kritikuje, a drugo, to radi osoba koja bi trebalo da je mrtva. Nakon što se pribrao, naredio je da ga utuku motkama i da mu telo bace u kanalizaciju.
Pobožna žena Lukina, kojoj se javio u snu, sklonila ga je iz ljudskog izmeta i pokopala u katakombama na ulazu u Kalistovo groblje, gde danas u Rimu možete videti baziliku Svetog Sevastijana u kojoj se nalaze i njegove mošti, mada se mozak od 934. godine nalazi u Ebersbergu u Nemačkoj.
Najranija nama poznata umetnička predstava Svetog Sevastijana datira iz 6. veka, i nalazi se u crkvi Sant-Apolinare Nuovo u Raveni, iz perioda kada ju je car Justinijan obnovio i od arijanske bogomolje popravoverio.
Sveti mučenik Sevastijan se smatra zaštitnikom onih koji su zaraženi kugom, ratnih invalida, kamenorezaca, strelaca, lovaca, baštovana, vatrogasaca, policajaca i vojnika.
Njega su, kao i Svetog Đorđa, često upravo vojnici uzimali za zaštitnika; njegov kult je i kod pravoslavaca i kod rimokatolika kulminirao u 14-15. veku. Strelci i strele počinju da se na ikonama i freskama pojavljuju oko 1000. godine i od tada su neizostavne u svim prikazima ovog sveca, i mnogo češće nego pravi momenat njegove smrti - batinjanje.
Što se tiče gradova, zaštitnik je Rio de Žaneira i Palma de Majorke, a sa Svetim Đorđem i grada Korme na Malti te italijanskog grada Kazarete. Ime krimskog grada Sevastopolja je istog etimološkog porekla kao i ime Sevastijana. Naime, i jedno i drugo dolazi od grčke reči "sevastos" što znači "prečasni, dostojan poštovanja, veličanstveni"; Rimljani su ovu reč preuzeli od Grka.
Pravoslavni ga slave 18. decembra po julijanskom kalendaru, što je 31. decembar po gregorijanskom. Rimokatolici ga obeležavaju 20. januara.
Zabluda o tome da je on rimokatolički svetac proizlazi ne samo zbog naše opšte neobaveštenosti o sopstvenoj veri i tradiciji, već i iz činjenice da ime Sevastijan nije nikada bilo preterano popularan među Srbima.
Zbog svega toga za ime i sveca zna vrlo malo ljudi; neprestano smo u susretu sa "Sebastijanom" kao zapadnom formom tog imena, dok se "naša" (a zapravo ne naša nego grčka), "Sevastijan", skoro nikada ne sreće. A nikome ne pada na pamet da detetu da ime Sebastijan jer to zvuči "previše rimokatolički".