Bukti rat na Dunavu: Ribočuvari otkrili tajnu taktiku kojom love ribokradice (VIDEO)
Na delu Dunava od Kovinskog mosta do područja iznad Vinče ribočuvari vode neprestanu borbu protiv nedozvoljenog ribolova. Za kratko vreme zaplenjeno je više od 40 kilometara ilegalnih mreža, preko 50 senkera i 17 čamaca, ali posao na vodi daleko je složeniji od obične kontrole ribolova.
Čuvarska služba zadužena je za deo Dunava od 1.112. do 1.148. kilometra, koji pripada ribarskom području „Srbija centar“, a njena baza nalazi se u Smederevu.
Ribočuvari na teren izlaze danonoćno, rade u smenama, menjaju vreme patrola i koriste različite čamce kako bi otežali ribokradicama da predvide njihovo kretanje. U pojedinim akcijama izlaze čak i u civilu.
Razlog za takve mere je jednostavan – kako navode, ljudi koji se bave nedozvoljenim ribolovom pokušavaju da prate njihove aktivnosti i međusobno se obaveštavaju o kretanju patrola.
"Čuvamo njihovu ribu"
Ribočuvar Novica Jovanović kaže da se stanje na Dunavu već menja i da je u borbi protiv krivolova važna saradnja sa ljudima koji svakodnevno borave na reci.
- Za kratko vreme ostvarili smo niz zapaženih rezultata: zaplenili smo preko 40 kilometara mreža, preko 50 senkera, zaplenili 17 čamaca. -
Kako objašnjava, služba je uspostavila dobru saradnju sa alasima, kojima pokušavaju da objasne da štite upravo ribu od koje oni zavise.
- Oni su nama produžena ruka na Dunavu. Mi se trudimo, radimo svaki dan, kontrolišemo 24 sata. Imamo smene, podelimo se u ekipe i radimo, čuvamo vodu, čuvamo od krivolovaca - kaže Jovanović
Prema njegovim rečima, rezultati se već primećuju – ribolovci su zadovoljniji, a i sama služba uočava promene u stanju ribljeg fonda.
- Ima ribe više, zadovoljni su sportski ribolovci, zadovoljni smo mi. Volim posao, volim reku, volim prirodu, volim svoj posao - dodaje Jovanović
Ipak, kontrole nisu uvek rutinske. Ribočuvari se i dalje susreću sa kršenjem propisa, među kojima je i lov smuđa koji nije dostigao propisanu meru.
Problem sa ljudima koji su godinama postavljali mreže
Najozbiljniji sukobi, kako navode ribočuvari, nastaju kada se susretnu sa ljudima koji se godinama bave nedozvoljenim ribolovom.
Ribočuvar Momčilo Stefanović objašnjava da je upravo pojačana kontrola promenila situaciju na ovom delu Dunava.
- Imamo nesuglasica. U početku najviše sa ribokradicama, da tako kažemo. Ovi ljudi koji potapaju mreže i to, koji su radili taj posao 20 godina, i sad kad je došao zakon – da mi to kontrolišemo, njima to ne odgovara - kaže Stefanović
Kako dodaje, godinama se riba izlovljavala nedozvoljenim sredstvima, a pojedinci su od toga ostvarivali zaradu.
- Mnogo ribe izlovljavalo se nedozvoljenim sredstvima, tako da sada njima ne odgovara što je služba na terenu koja kontroliše danonoćno ove vode - navodi Stefanović
Sačekali ih na mostu i gađali kamenjem
Koliko situacija na terenu može da postane ozbiljna pokazuje događaj koji se, prema rečima ribočuvara, dogodio u Ivanovu.
Patrola je tada pronašla i uklonila 11 mreža, ali se problem pojavio prilikom povratka.
Ribočuvar Aleksa Dizdar opisao je šta se dogodilo:
- Kolege su nabasale pre izvesnog vremena, baš ovde u Ivanovu, pokupili su 11 mreža. Ovde dalje malo u selu ima jedan rukavac preko koga prelazi most, bilo je kasno noću. Po povratku kolega iz tog rukavca, sačekali su ih na mostu i gađali kamenjem -
Zbog ovakvih situacija ribočuvari ne žele da imaju predvidivu rutinu. Kada bi svakog dana u isto vreme izlazili na teren, ribokradicama bi bilo lakše da prate njihovo kretanje i upozoravaju jedni druge.
Igra mačke i miša na Dunavu
Zbog toga služba menja satnicu, čamce, ali i način rada.
Dizdar objašnjava da ne postoji fiksno vreme patrola upravo kako bi se otežalo praćenje njihovih aktivnosti.
- Namerno nemamo fiksne smene, da oni ne bi znali kad izlazimo, nemamo određenu satnicu. Uglavnom, mi menjamo te satnice da oni ne bi mogli da pohvataju naš rad, baš zbog tih mobilnih telefonija. Prate nas, javljaju jedni drugima - kaže on
Ribočuvari, kako dodaje, koriste više plovila, uključujući i čamce koje ljudi koji se bave krivolovom ne poznaju.
Pored toga, deo patrola obavlja se u civilnoj odeći.
- Često se ide i u civilnim odelima, bez uniformi, da nas ne bi mogli pohvatati u radu kad izlazimo, kad se vraćamo. Uglavnom je to igra mačke i miša, da ko će koga nadmudriti u toj igri - objašnjava Dizdar
Jedan od prvih zadataka službe bio je i da zaštiti prirodna mrestilišta, odnosno područja važna za obnavljanje ribljeg fonda. Među njima je i Ivanovački kanal, gde su ribočuvari nailazili na velike količine ilegalno postavljenih mreža.
Na istoj reci dva potpuno različita sveta
Dok ribočuvari danonoćno patroliraju i uklanjaju nedozvoljena sredstva za ribolov, Dunav je istovremeno mesto na kojem brojni ljudi pronalaze mir, uživanje i prostor za boravak u prirodi.
Uz reku se mogu videti pecaroši koji na vodi provode dane, nedelje, pa čak i mesece. Neki imaju i čamce sa kabinama, u kojima ostaju usidreni na određenim mestima i čekaju ulov.
Na banatskoj strani, oko 1.139. kilometra Dunava, između Ivanova i Omoljice, a preko puta Ritopeka i Male Ade, nalazi se i grupa kampera.
Za njih boravak pored reke nije samo kratak odmor. Kada vremenski uslovi dozvole, na Dunavu ostaju od maja pa sve do septembra, a neki i tokom oktobra.
Jedan od redovnih kampera kaže da ih na ovom mestu okuplja ljubav prema prirodi i reci.
- Nama je ovde idealno, uživamo, pecamo. Tu su uglavnom ljubitelji prirode, pecaroši, koji vole vodu, pecaju. I to je ljubav prema prirodi, uglavnom prema Dunavu i prirodi -
Kako navodi, među ljudima koji borave na ovom delu reke ima Srba, Mađara i Bugara.
- Svi se mi slažemo kao jedna porodica. Ovo je oaza, ovo je lepota, ovo je raj na zemlji. Ovo je raj na zemlji i ima mnogo ovakvih mesta kod nas, samo treba znati iskoristiti to što nam je priroda dala - kaže on
Na istom delu Dunava tako se svakodnevno susreću dve potpuno različite priče – ribočuvari koji pokušavaju da zaštite riblji fond i uklone ilegalne mreže, i ljudi koji na reci pronalaze mesto za pecanje, odmor i život u prirodi.
