thunderstorm with light rain
24°C
25.06.2024.
Beograd
eur
117.0621
usd
108.9862
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Beograd
  • Dečani
  • Jagodina
  • Kragujevac
  • Kruševac
  • Niš
  • Novi Sad
  • Orahovac
  • Pančevo
  • Pirot
  • Priština
  • Prizren
  • Sombor
  • Subotica
  • Štrpce
  • Užice
  • Vranje
  • Vršac
  • Zrenjanin
  • Zvečan
Podešavanja Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Beograd
  • Dečani
  • Jagodina
  • Kragujevac
  • Kruševac
  • Niš
  • Novi Sad
  • Orahovac
  • Pančevo
  • Pirot
  • Priština
  • Prizren
  • Sombor
  • Subotica
  • Štrpce
  • Užice
  • Vranje
  • Vršac
  • Zrenjanin
  • Zvečan

SRPSKO BLAGO PRONAĐENO U SPLITU: Ovo je novčić zbog kog su srpskog kralja OSUĐIVALI NA PAKAO! (FOTO)

23.04.2024. 15:00
Novčić
Novčić / Izvor: Facebook Printscreen/ArcheoSerbia

Srebrni novčić srpskog kralja Milutina Nemanjića otkriven je tokom arheoloških iskopavanja na Manušu, u Splitu. Novčić je kovan krajem 13. i početkom 14. veka i reč je tek o četvrtom novčiću kovanom u srednjevekovnoj srpskoj državi i pronađenom u ovoj oblasti.

Prema prvim analizama reč je o srebrnom dinaru kralja Stefana Uroša II Milutina (1253-1321) „na kome se čita legenda VROSI (Uroš)“, piše Slobodna Dalmacija. Kraj njega je pronađeno i desetak rimskih novića od bakra koji tek treba da budu datirani.

- Srednjovekovni srpski novčić pronađen u Hrvatskoj. Tokom iskopavanja u Manušu, delu Splita, arheolozi su pronašli srebrni novčić iskovan od strane srednjovekovnog srpskog kralja Milutina tokom kasnog 13. ili početkom 14. veka (vladao od 1282. do 1321. godine). Na licu novčića, vidljivom na slici, prikazan je Hristos na prestolu sa Jevanđeljem u ruci, dok su na naličju figure Svetog Stefana, zaštitnika loze Nemanjića, i srpskog kralja koji zajedno drže barjak. Srpski kraljevi su kovali velike količine srebrnog novca, počev od 13. veka, a on je cirkulisao ne samo srpskim zemljama, već i na mnogo širem području. Srpski novčići pronađeni su širom Evrope, a ostave koje sadrže više komada srpskog srednjovekovnog novca otkrivene su širom Balkana, u istočnoj i centralnoj Evropi, i naročito na teritoriji Mletačke republike i u drugim italijanskim gradovima, a njihova upotreba na tim prostorima posvedočena je u brojnim onovremenim izvorima – navela je Fesbuk stranica ArcheoSerbia.

Pre manje od godinu dana srebrnjak kralja Milutina pronađen je i u Bugarskoj, u gradu Rusokastru, što je još jedan dokaz rasprostranjenosti srpskih srebrnjaka na Balkanu.

- Bakarni i srebrni novac Nemanjići su počeli da kuju prvom polovinom 13. veka, pa su tako sačuvani primerci novca kralja Radoslava, mada su to bile male emisije. Za vreme kralja Uroša i njegovih sinova Dragutina i Milutina iskovane su velike količine srebrnog novca koji je po izgledu, težini i finoći srebra podsećao na mletački groš (matapan). Osamdesetih godina 13. veka srpski novac je rado prihvatan kao platežno sredstvo i izvan državnih granica, čak i u Veneciji, koja je zbog toga preduzimala mere da spreči njegov opticaj na svojoj teritoriji. Srpski srebrni novac nije dugo zadržao dobre osobine koje su ga izjednačavale sa mletačkim. Smanjivala mu se težina, finoća srebra se kolebala, pa je postepeno gubio konkurentnu sposobnost. U stranim izvorima srpska moneta nazivala se groš (grossus), obično uz pomen mesta kovanja (Brskovo, Rudnik) ili vidljivog obeležja na novcu – zastava, mač ili krst. Pored groša, za srpsku monetu upotrebljavao se i naziv denarii, a u zemlji redovito dinar, što je bio njen zvaničan naziv. U početku su srpski dinari bili teški približno koliko i mletački matapan (2,178 grama), ali su kasnije kovani i lakši – navodi se u knjizi „Srbija u doba Nemanjića“ dr Miloša Blagojevića.

Istoričar Stojan Novaković svojevremeno je opisao da je, kada je Milutin zavladao Srbijom, Mletačka republika počela da izdaje naredbe jednu za drugom „protiv tih dinara po mletačkom tipu skovanih“ zabranjujući naročito po Dalmaciji tečaj njihovim oštrim kaznama i zapovestima. Prva takva zapovest izdata je 3. maja, druga 29. oktobra 1282.

Stefan Uroš II Milutin
Stefan Uroš II Milutin / Izvor: Wikipedia

Koliko su srpski srebrnjaci bili značajna tema tog doba pokazuje i to što je pesnik Dante Aligijeri srpskog kralja, koga neki identifikuju kao Milutina, ali neki i kao Dragutina, smestio u pakao. Međutim, nije to spomenuo u delu „Pakao“, već u delu „Raj“ gde opisuje koga od hrišćanskih kraljeva neće tu sresti, pa, između ostalih, spominje „onog iz Raške koji je loše upotrebio kalup iz Venecije“.

Milutin je bio mlađi sin Stefana Uroša I i njegove supruge Jelene Anžujske. Kada je njegov stariji brat i mladi kralj Dragutin 1276. svrgnuo s vlasti oca on je dobio određenu oblast na upravu. Na Saboru u Deževu 1282, pod nejasnim okolnostima i sa opravdanjem da je Dragutin pao s konja i slomio nogu, Milutin je preuzeo kraljevsku krunu i vlast. Državom je vladao do 1321. godine i za to vreme započeo je veliko jačanje vojske, značajno širenje na račun Vizantije, ali i Bugarske. Smatra se najmoćnijim vladarom iz dinastije Nemanjića posle cara Dušana.

Izvor: Srbija Danas/Telegraf/Andrija Ivanović