Obeležavamo zimski Krstovdan: Praznik uoči Bogojavljenja! Danas je crno slovo i posti se, mnogi običaji vezuju se za ovaj praznik
Krstovdan, praznik koji uvek pada 18. januara, pa iako je u kalendaru upisan kao crno slovo, vernici ga obavezno poštuju tako što se ovaj dan strogo posti.
Krstovdan je jedan od važnijih praznika u pravoslavnom hrišćanstvu i ima bogatu tradiciju i običaje.
Na Krstovdan, vernici poste ceo dan kako bi se pripremili za veliki praznik Bogojavljenje. Ovaj post je priprema za očišćenje tela i duše.
Voda se blagosilja na Krstovdan, a vernici veruju da je lekovita. Ova voda se često koristi tokom cele godine u različitim prilikama, kao što su blagosiljanje doma i molitve za zdravlje.
U nekim krajevima običaj je da se vernici okupljaju i idu u litiju do obližnjih reka, jezera ili izvora gde se obavlja obred blagosiljanja vode. Nakon rituala, vernici se simbolično krste vodom.
Verovanja i običaji
U nekim krajevima Srbije veruje se da se na Krstovdan može predvideti vreme za celu godinu: zima će biti blaga ako je na Krstovdan hladno, dok će period pred nama biti obilan padavinama ako je dan vedar.
Zimski Krstovdan se smatra vremenom kada se otvaraju nebesa i Bog prima molitve upućene iz srca.
Slavljenje Krstovdana prilika je da se vernici podsete na značaj krštenja i očišćenja duše i tela, kao i da se pripreme za praznik Bogojavljenja, koji se obeležava 19. januara.
Krstovdanska vodica se nakon vodoosvećenja deli vernicima i, po običaju, čuva u kućama radi očuvanja zdravlja. Pravoslavni vernici na Krstovdan poste, osim ako dan padne u subotu ili nedelju, kada se dozvoljavaju namirnice "na ulju". Ovim postom se pripremaju za praznik Bogojavljenja i za ispijanje bogojavljenske vodice.
U nekim delovima Srbije postoji običaj da se krst uoči praznika stavi u vodu i unese u crkvu. Veruje se da, ako se krst smrzne, godina će biti rodna i zdrava, dok će, ukoliko se ne smrzne, biti oskudna i bolešljiva.
