Večeras se tačno u ponoć, prema verovanju, otvara nebo: Uoči Spasovdana svi treba da urade jednu stvar

Praznik Spasovdan, koji se obeležava 40 dana nakon Vaskrsa, posvećen je Hristovom vaznesenju na nebo i zauzima posebno mesto u narodnim verovanjima i običajima širom Srbije.

Nekada se verovalo da dom mora biti potpuno čist i sređen pre dolaska praznika, kako bi u kuću ušli mir, blagostanje i Božji blagoslov. Zbog toga su domaćice tokom dana uređivale kuću, čistile pragove i pripremale prazničnu trpezu, dok su se u večernjim satima palile sveće ispred ikona i izgovarale molitve za zdravlje porodice, napredak doma i rodnu godinu.

Posebno mesto u narodnim verovanjima zauzimala je zaštita od bolesti, nevremena i nesreće, pa su se molitve često odnosile upravo na očuvanje porodice i useva.

Šta nikako ne treba iznositi iz kuće?

Prema starom verovanju, uveče pred Spasovdan iz doma ne bi trebalo iznositi ništa – ni hleb, ni so, pa čak ni vodu. Smatralo se da bi se tako iz kuće mogao „izneti“ i blagoslov, zbog čega su ljudi sve obaveze završavali ranije tokom dana.

Takođe, naši preci su verovali da na ovaj praznik treba izbegavati svađe, teške reči i psovke. Verovalo se da ponašanje na Spasovdan može obeležiti celu godinu, pa su ljudi nastojali da praznik dočekaju u miru, slozi i dobrom raspoloženju.

Žene su pripremale najlepšu odeću za odlazak u crkvu i litije, dok su se deci spremale nove košulje, marame ili praznična garderoba.

Verovanje koje se prenosi vekovima: Tačno u ponoć uradite ovo

Jedno od najpoznatijih narodnih verovanja vezanih za Spasovdan kaže da se u ponoć „otvara nebo“. Zbog toga su mnogi nekada ostajali budni do kasno u noć, gledali u nebo i u tišini zamišljali želju za koju su verovali da može biti uslišena.

Stari su govorili da upravo tada treba iskreno poželeti nešto iz srca, jer se verovalo da noć pred Spasovdan nosi posebnu duhovnu snagu i blagoslov.

I danas mnogi vernici poštuju ove običaje, čuvajući tradiciju koja se vekovima prenosi u srpskim porodicama.