ZDRAVSTVENI ALARM Lekari izdali upozorenje: OVO su SIMPTOMI koji zahtevaju HITNU posetu lekaru - čak i obična prehlada može biti ozbiljna!
Očekuje nas povećanje broja obolelih od gripa i drugih virusnih infekcija, a nekontrolisano širenje očekuje se tokom praznika, dok veliki kašalj postaje ozbiljna pretnja sa bakterijskom infekcijom koja može trajati i do 60 dana.
Prema poslednjem izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", u našoj zemlji je, na osnovu podataka iz populacionog nadzora nad gripom prijavljeno 9.150 slučajeva oboljenja sličnih gripu.
AUTOMOBIL SA TROČLANOM PORODICOM SLETEO U REKU: U toku akcija spasavanja, prvo izvučeno ČETVOROGODIŠNJE DETE
ČESTITAMO! Ponovo izvučena SEDMICA, ovog puta Loto plus, ogromna svota je u pitanju, evo gde je uplaćen dobitni tiket
U odnosu na sedmicu koja je prethodila ovom izveštaju, to je 353 slučaja više.
Kako potvrđuju lekari i epidemiolozi, tek nas čeka povećanje broja obolelih od gripa, ali i drugih virusnih infekcija među kojima je i respiratorni sincicijalni virus (RSV), korona kao i veliki kašalj koji je zapravo bakterijska infekcija.
Epidemiološka situacija nepovoljna, biće još gore
Epidemiolog subotičkog Zavoda za javno zdravljedr Nebojša Bohucki navodi da epidemiološka situacija može da se okarakteriše kao nepovoljna, a kada govorimo o prognozi, ukratko može biti samo još gora.
- Praznici i proslave koji su pred nama kada su bliski kontakti gotovo neizbežni su situacije kada se prenošenje virusnih infekcija jako teško može kontrolisati. Ako govorimo o gripu, tradicionalno imamo situaciju da je vrhunac negde u januaru i februaru. Blaža klinička slika i činjenica da ne postoje nikakve mere zaštite govore o tome da može nekontrolisano da se širi - objašnjava dr Bohucki.
Kako dodaje, sve vrste viroza će biti u porastu, ali može se očekivati i širenje velikog kašlja koji je bakterijska infekcija.
- Kada imate proslave kao ove koje su pred nama, to ujedno znači i veliki broj ljudi na malom prostoru. Čak i kada su u pitanju okupljanja na otvorenom, bliski kontakti sa većim brojem ljudi je neizbežan i zato dolazi do povećanog prenosa infekcija - dodaje sagovornik "Blica".
Mikroorganizmi opstaju u nama
Ukoliko govorimo o tome kako se trenutne vremenske prilike odražavaju na naše zdravlje, dr Bohucki objašnjava da je pogrešno shvatanje da će se "mikroorganizmi smrznuti" ako je velika zima, odnosno temperature niske.
- Važno je da shvatimo da mikroorganizmi opstaju u nama, mi smo njihovi rezervoari, koliko god da je napolju hladno ili toplo. Virusi i bakterije se i te kako šire, a ono što može da doprinese ako govorimo o vremenu jeste činjenica da neretko možemo loše da procenimo kako da se obučemo, pa onda kažemo kako smo se prehladili. Ipak, te prehlade, kako ih zovemo, uopšte ne treba potcenjivati - objašnjava epidemiolog subotičkog Zavoda za javno zdravlje.
Prema njegovim rečima, od obične "prehlade" do razvitka bakterijske infekcije koja može lako napasti pluća veoma je kratak put.
Zato se savetuje da se i sa blažim simptomima ostane kod kuće, kako bismo što pre ozdravili, ali i zaštitili druge.
U svemu tome, najveći problem vidi u tome što je klinička slika god pomenutih virusa, pa čak i korone sve blaža i ljudi se osećaju slobodni da je preguraju "na nogama".
Kako da se sačuvate od naleta virusa
- Ako govorimo o savetima kako da zaštitimo sebe i druge od velikog broja infekcija, na prvom mestu je maska. Došli smo za kratko vreme do ekstrema - od toga da je sramota da masku ne nosimo, do toga da se stidimo da je nosimo, a maska jeste broj jedan zaštita. Ona je veoma efikasno sredstvo u zaštiti. Pa ako baš ne možemo da ostanemo kod kuće kada smo bolesni i prinuđeni smo da izađemo napolje, osnovna odgovornost je da stavimo masku. Druga jako bitna stvar je da peremo ruke. Ova mera je gotovo jednako delotvorna, naročito sada u periodu praznika kada se rukujemo sa velikim brojem ljudi. Treći savet je češće provetravanje prostorija u kojima boravimo. Takođe, kada smo napolju moramo se dobro obući, a veoma je važno i da dovoljno spavamo, jer je nedostatak sna stres za organizam. Moramo se i raznovrsno i dobro hraniti, a vitamine uzimati iz prirodnih izvora, a ne suplemenata. Kada govorimo o gripu, onda je svakako najbolja zaštita vakcinacija - savetuje epidemiolog dr Nebojša Bohucki.
Najveća smrtnost baš u januaru i februaru
Kako objašnjava direktor Doma zdravlja Palilula, dr Aleksandar Stojanović, podatak da je najveća smrtnost upravo u januaru i februaru proizvod je slava, dočeka Nove godine, Božića i svega onoga što praznici nose sa sobom.
- Ovo je period kada se mnogo sedi, jede, pije i sve to neumereno.Virusi gripa, RSV, korona, veliki kašalj će to samo pogoršati, jer se najčešće radi o starijim ljudima koji već imaju neke hronične bolesti. Najveći problem je što ljudi ne vode računa, prekomerno jedu, piju i ne kreću se dovoljno, pa čak i uzimaju terapiju na svoju ruku. Zato su nam mrtvačnice pune u januaru i februaru - dodaje dr Stojanović.
Kada je reč o respiratornim infekcijama, svakim danom ih je više i one pune čekaonice domova zdravlja.
- Virusi će dolaziti zajedno, a dok je veliki kašalj bakterijska infekcija koja ozbiljno pogađa najmlađe sa simptomima koji umeju da traju i do 60 dana, grip tipa AH1 i AH3 kao i respiratorni sincicijalni virus (RSV) prave ozbiljne probleme odraslima, pre svega starijim sugrađanima i hroničnim bolesnicima - pojašnjava direktor Doma zdravlja Palilula.
Neophodno je, dodaje, imati redovan san, više šetati, voditi računa o terapiji ukoliko postoji, jer ko ima neku bolest, njegov imuni sistem je uvek rovit.
- Na simptome poput temperature treba reagovati odmah. Ako ne otići kod lekara, onda već prvog dana pozvati lekara, saopštiti simptome, pitati za savet. Najgore je uzimati terapiju na svoju ruku. Najugroženiji su svakako stariji građani, jer kako kažu: "Do 50-te te čuva Bog, a od 50-te se ti čuvaš njega" - zaključuje dr Stojanović.
Srbija Danas/Blic