POČELA KAMPANJA "NE PALI STRNJIKU": Za ovakvo delo sledi novčana kazna, posledice su OGROMNE
U Srbiji je pokrenuta kampanja "Ne pali strnjiku", čiji je cilj zaustavljanja tog štetnog i zabranjenog načina uklanjanja žetvenih ostataka sa njiva, koji je veliki rizik po ljude, imovinu i nanosi velike štete poljoprivredi, životnoj sredini i prirodi.
MALO SUNCA, PA MALO KIŠA I GROMOVI: Poznati meteorolog otkriva kakve nas temperature zaista očekuju
VELIKA INVESTICIJA ZA ZLATIBORSKI OKRUG: Puštena u probni rad najduža gondola na svetu (FOTO)
MOBI DIK PONOVO PLOVI: Ostrvo na Vlasinskom jezeru odvojilo se od obale i počupalo kablove elektrane
Tri ministarstva - zaštite životne sredine, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i unutrašnjih poslova, su uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj - UNDP pokrenula kampanju da se ne pali strnjika jer je to, kako podsećaju nedozvoljen i visoko rizičan način uklanjanja žetvenih ostataka sa njiva.
- U Srbiji je prošle godine evidentirano skoro 19.000 požara na otvorenom. Najviše je gorelo nisko rastinje, stradale su i šume, livade, voćnjaci, žitarice i vinogradi, Život je izgubilo 14 građana, povređeno ih je bilo 40 i spaseno troje - navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.
Paljenjem strnjike nanosi se šteta u poljoprivredi, visoka temperatura ubija korisne mikroorganizme i smanjuje plodnost zemlje, sadržaj humusa i uništava azot koji je potrebno potom nadoknaditi đubrenjem.
Zagrevanjem zemljišta pri paljenju slame izgori i do tri tone humusa po hektaru, a za stvaranje centrimetra humusa potrebno je 100 godina, dok se paljenjem nepovratno izgubi, odnosno vraća u atmosferu, oko šest kilograma azota po toni slame.
Spaljivanjem strnjike ne smanjuje samo kvalitet zemljišta, već se požar neretko proširi na okolinu uništavajući čitave ekosisteme, ugrožavajući lovnu divljač, divlje biljne i životinjske vrste, devastirajući zaštićena područja.
Zagađenje vazduha i emitovanje veće količine ugljen dioksida koji je u najvećoj meri uzročnik efekta staklene bašte utiče na klimatske promene, zbog kojih su sve češće ekstremne vremenske nepogode, koje nepovoljno utiču na poljoprivrednu delatnost, navodi ministarstvo.
S druge strane, dodaju, trendovi više prosečne temperature vazduha utiču i na veći rizik od požara, koji postaju sve destruktivniji.
Ministarstvo ocenjuje da je za prestanak ove zakonom zabranjene prakse koja se kvalifikuje kao krivično delo i za koji su predviđene visoke novčane kazne, potrebno je i jačanje svesti o njihovim štetnim posledicama.
NEVREME HARALO SRBIJOM! Vetar lomio grane, nestala struja, haos u Pirotu, Kragujevcu i Leskovcu (VIDEO)
Velika radna akcija na poljima manastira Studenica: Mobaši izbalirali seno na površini od preko sedam hektara
ŠOK SCENA U KRAGUJEVCU: Ono što je strahovita oluja "ODUVALA" je ostavilo u čudu sve prolaznike (VIDEO)
Beograđani, ne izlazite iz domova, PROVALA oblaka prekriva prestonicu (VIDEO)
SVE JE SPREMNO ZA MEĐUNARODNO TAKMIČENJE: Srpski vojnici vredno trenirali, sledi nadmetanje sa 160 ekipa (FOTO)