PUNO TOGA MOŽE DA PODARI SRBIJI: Ovo je Teodora (18) iz Bujanovca, tek ćete čuti za nju
Srbija nije deo Evropske unije i na raspolaganju su nam stipendije za građane van EU, koje iznose 3.000, 5.000 i 7.300 evra
- Ja sebe smatram patriotkinjom, a biti patriotkinja znači voleti svoju zemlju dovoljno i da je kritikuješ i da radiš na njenom boljitku. Mrzim termin odliv mozgova. Srbija je zemlja iz koje ljudi normalno treba da odlaze da se školuju i da ta znanja donesu. To je nešto što ja želim da uradim. Srbija treba da bude zemlja u koju mladi žele da se vrate i u kojoj žele da rade. Ja to želim svakako, bez obzira na to u kakvom stanju Srbija bila u budućnosti. Otišla sam prvenstveno zbog Srbije, zbog svoje zemlje, da steknem znanja koja ovde ne bih mogla da steknem i da nakon toga pomognem svojoj zemlji - tako razmišlja mlada Bujanovčanka Teodora Stojilković (18) koja se sa juga Srbije, zahvaljujući stipendiji, uputila na studije na prestižnom francuskom univerzitetu "Sciences Po Paris" .
Teodora živi sa samohranom majkom i bratom. Dala je sve od sebe da se otisne u svet i uspela da postane stipendistkinja studija međunarodnih odnosa sa specijalizacijom u transatlantskim odnosima. Pomučila se i postala jedna od retkih koja je dobila punu stipendiju - teško da bi njene ambicije drugačije postale stvarnost.
NOVI SOJ KORONE U SRBIJI DONELA NOVOSAĐANKA? Oglasila se srpska doktorka
STIDI SE NEODGOVORNIH KOJI DOZVOLIŠE OVU BRUKU! Ekološka katastrofa u srcu Srbije: Traje, ponavlja se i ne rešava
PREMINUO PREDSEDNIK OPŠTINE KULA BOBAN DAMJANOVIĆ: Kobne posledice saobraćajne nesreće
Srbija nije deo Evropske unije i na raspolaganju su nam stipendije za građane van EU, koje iznose 3.000, 5.000 i 7.300 evra. Školarina na prestižnom francuskom Univerzitetu iznosi 10.700 evra. Teodora je isprva dobila najveću stipendiju, ali ni to nije bilo dovoljno.
- Ja u Bujanovcu živim sa samohranom, nezaposlenom majkom. Imala sam sve vreme njenu veliku podršku, ali ipak nismo imali dovoljno sredstava - objašnjava Teodora čija se upornost na kraju isplatila - Univerzitet je, ipak, odlučio da za nju napravi presedan i izdvoji stipendiju za celu školarinu.
Pažnju im je privukla svojim motivacionim pismom, u kojem im je objasnila koliko je teško baviti se aktivizmom i boriti se za jednakost u podeljenoj zajednici poput Bujanovca, tamo gde živi mešovito srpsko-albansko stanovništvo.
Teodora se kao devojčica bavila košarkom, jedna povreda ju je odvojila od sporta, ali ju je istovremeno pogurala na teren aktivizma.
Trenirala je košarku u jednom multinacionalnom timu u Bujanovcu i tamo, kako kaže, nije primećivala razlike. Kada je povredila koleno, nije više mogla da trenira i tada se okrenula svojoj zajednici i počela više da primećuje neke stavri protiv kojih se treba boriti.
- Primetila sam tu podeljenost, koja me je svakodnevno povređivala. Svakoga dana prolazimo pored svojih komšija, a ne znamo jezik jedan drugog i ne želimo da se upoznamo - priča Teodora i ističe da su u takvom okruženju skrajnuta bila i prava žena, nije bilo podsticaja da se mlade žene školuju ili usavršavaju.
Posvetila se aktivizmu i njen rad je postao sve primećeniji kroz različite međunarodne i domaće organizacije i projekte.
- Shvatila sam da je to nešto što mene ispunjava, i da tako mogu da pružim svoj doprinos svetu, jer košarka više nije bila opcija - kaže Teodora.
Bilo je osuđivanja i nerazumevanja, Na početku je izostala podrška i nastavnika i vršnjaka. Bila je pomalo razočarana, ali, ipak, nije posustala ova nekadašnja učenica Medicinkse škole.
- Ti gubiš vreme, svoje vreme možeš da posvetiš nečemu drugom-tako su mi govorili. Ja sam znala da je to je meni bitno i da će se to prepoznati - istrajna je Teodora, pa je dočekala i to da oni koji su je na početku osuđivali, sada podržavaju njen rad.
"Sciences Po Paris" , univerzitet koji pohađa mlada Teodora, je 2020. rangiran kao drugi najbolji univerzitet za međunarodne odnose na svetu. Ova obrazovna ustanova objedinjuje akademsko delovanje i aktivizam u praksi.
- To je Univerzitet koji me prinuđava da radim na boljitku svoje zemlje. Oni od mene traže da radim projekat koji će pomoći mojoj zemlji. Kreiraju se ciljani programi koji reba da budu implementirani upravo u lokalnim sredinama iz kojih studenti dolaze. Od mene traže i da stažiram u svojoj zemlji tokom leta. Meni je tamo zaista divno. Volim to što studiram. Oduvek sam želela da studiram sa ljudima iz svih delova sveta, što sada jeste slučaj. Oduvek sam želela i da učim razne jezike, kao što trenutno učim francuski, a studiram na engleskom. Mi učimo o tome kako da ne napravimo greške koje su se dešavale u prošlosti i kako možemo poboljšati svoju državu, to su svakodnevne lekcije - tako izgledaju njene studije i ostvarenje ambicija.
Ističe i da joj je drago što je prepoznato i to da Srbija nije samo Beograd i da može da uspe i neko iz manjeg mesta.
- Po prvi put sam otvorila prozor i za neke druge mlade iz Bujanovca, da vide šta to znači za bolju državu i za lokalnu zajednicu, boriti se za pravednije društvo. Ja sam, sve dok nisam otišla na ovaj Univerzitet, mislila da je ovo nemoguće. Pokazala sam da je moguće, uz mnogo rada - zadovoljna je Teodora koja bi trebalo da posluži kao uzor.
Kaže da svojim kolegama sa Univerziteta voli da priča o Srbiji i da ih upoznaje sa svojom zemljom. Njihovo znanje na tu temu, uglavnom, nije veliko.
- Uglavnom znaju za Jugoslaviju. Ja koristim svaku priliku da ih bolje i detaljnije upoznam sa Srbijom. To je moja zemlja i ja je jako volim - objašnjava Teodora.
Planira da se vrati u Srbiju, a koji bi to bio njen posao iz snova?
- Želim da se bavim poboljšanjem položaja žena, ali bih volela da radim i u Ministarstvu spoljnih poslova ili, na primer, u nekim međunarodnim organizacijama ili u Povereništvu za zaštitu ravnopravnosti. Mislim da bih na takvim pozicijama mogla da pomognem - puno je toga što Srbiji može da podari Teodora. Po svemu sudeći, o Teodori će se tek čuti…
