RODITELJI, OPREZ! Ovi proizvodi sadrže opasne materije, mogu ozbiljno uticati na plodnost tinejdžera
Direktorka Alternative za bezbednije zdravlje Jasminka Ranđelović otkrila je da trećina ispitanih proizvoda u Srbiji sadrži opasnu supstancu.
Nisu svi plastični proizvodi opasni po zdravlje, ali direktorka Alternative za bezbednije zdravlje Jasminka Ranđelović otkrila je da trećina ispitanih proizvoda u Srbiji sadrži opasnu supstancu.
- Da budemo precizni, kada kažemo da se opasna hemikalija nalazi u trećini proizvoda, misli se na trećinu porizvoda koje smo mi testirali, a testirali smo 36 proizvoda, od čega je 10 bilo pozitivno na prisustvo ftalata, što je nekih 28 odsto - precizirala je ona.
"MLADI NEMAJU PREDSTAVU KOLIKO JE KORONA OZBILJNA": Dr Janković otkriva kako će se proslaviti praznici pred nama
DA LI STE I VI NA SPISKU? Ovo su najbrojnija prezimena u Srbiji, a jedno od njih je na samom vrhu popularnosti
TRESLO SE TLO I U SRBIJI: Snažan potres koji je pogodio Hrvatsku osetio se i u našim gradovima
- Ftalati su hemikalije koje se nalaze u plastici, i to mekoj, jer služe kao omeškivači da bi ti proizvodi koji se prave od plastike bili meki. Najčešće je u pitanju polivinil hlorid, dakle PVC - rekla je Ranđelović gostujući na TV Prva.
Ona naglašava da je dokazano da su ovi sastojci štetni, "i to po plodnost i na razvoj ploda, kako po evropskoj, tako i po regulativi Republike Srbije. Pored toga spadaju u grupu remetioca hormonskog sistema, dakle endokrini distruktori i dokazano je da utiču takođe na probleme u razvoju jezičko-govornog razvoja kod dece, smanjuju plodnost, broj i kvalitet spermatozoida i utiču na to da se kod devojčica javlja raniji pubertet".
Koncentracija ftalata u ispitivanim proizvodima u Srbiji bila je višestruko veća od dozvoljene.
- Ovog puta smo testirali proizvode za svakodnevnu upotrebu, koncentracije koje su išle čak i do 18 odsto, što je visoko s obzirom na to da je zabrana koja je stupila na snagu u EU dopušta do 0,1 odsto. Našli smo ih u proizvodima kao što su školske torbe, ranac, zatim razne torbice, neseseri, dečja kabanica, papuče koje imaju PVC đon, zatim u veštačkoj koži gde je koncentracija takođe išla do 18 odsto, a onda se od te kože pravi nameštaj - navela je ona.
Ranđelović je istakla da su testirani proizvodi u kojima su pronađene štetne supstance proizvedeni u Srbiji ili EU, a samo jedan testirani proizvod – dečja kabanica – kupljen je u prodavnici azijske robe.
Ranđelović je istakla da se očekuje da se sredinom sledeće godine donese zabrana, odnosno ograničenje prisustva ftalata u ovim proizvodima, a evo kako potrošači u međuvremenu mogu da se zaštite.
- Do tada je preporuka izbegavati proizvode koji su napravljeni od te polivinilhlorid plastike, potrošači treba da čitaju deklaraciju i kada vide da je sastav PVC, treba izbegavati. Alternativa za bezbednije hemikalije je razvila jednu aplikaciju, koja omogućava da se skenira barkod proizvoda i da se pošalje zahtev snabdevaču, bilo da je to uvoznik, proizvođač, distributer ili trgovac, i da se pošalje zahtev da znamo da li proizvod koji kupujemo sadrži u sebi neku od ovih supstanci. U bazi imamo oko 20.000 proizvoda, to su uglavnom od evropskih proizvođača, u Srbiji imamo nekoliko proizvođača koji su uneli, čiji su proizvodi na tržištu Srbije - navela je ona.
PVC, međutim, nije jedina opasna plastika.
- Skrenula bih pažnju i na drugu vrstu plastike, koja nije bila tema ovog istraživanja, radi se o bisfenolu A, to je supstanca koja se nalazi u polikarbonatnoj plastici, koja se za razliku od ftalata, dodaje se da bi plastika bila tvrđa. To se nalazi uglavnom u ovim flašicama za višekratnu upotrebu, kao i u nekim sportskim rekvizitima. Naša generalna preporuka jeste da se izbegava plastika sa oznakom trougla na ambalaži sa brojem tri i sedam - zaključila je ona.