Sokobanja: Umetnici, kraljevi i genijalci koji su oblikovali ovo čarobno mesto - Od Stevana Sremca do Iva Andrića i Isidore Sekulić
Sokobanja je oduvek privlačila različite ljude svojom lepotom i istorijom, a uticaj poznatih ličnosti je doprineo njenom razvoju i renomeu.
Sokobanja je bila poznato mesto koje su često posećivali umetnici, boemi i pesnici sve do II svetskog rata. Stevan Sremac je bio jedan od najvernijih gostiju i preminuo je ovde 1906. godine. Tokom predratnog i posleratnog perioda, Sokobanju su često posećivali i drugi poznati ljudi poput Ive Andrića, Kralja Petar I, Branislava Nušić, Stevana Sremac, Isidore Sekulić i drugih.
Čuvar istorije i duha vremena kog više nema - Zavičajni muzej u Sokobanji
HOTEL MORAVICA: Mesto gde se tradicija i kvalitet spajaju u jedno
Banja, planina, reka, jezero... ovo mesto nudi sve - pogledajte šta to tačno podrazumeva
Osim prirodnih lepota, ljudi koji su živeli ili boravili u Sokobanji doprineli su njenom šarmu. Mesta ne bi bilo isto bez ljudi koji su ostavili svoj trag i obogatili njegovu kulturu. Reljef, flora i fauna ovog područja su privlačili ljude još od praistorije, antike, srednjeg veka i novog doba, kako svedoče spisi istoričara i naučnika.
Mnogi poznati i talentovani ljudi iz različitih delova Evrope su posetili Sokobanju i ostavili svoj pečat. Njihov uticaj je doprineo razvoju infrastrukture, nauke, kulture i turizma. Njihov doprinos je modernizovao ovo mesto i oblikovao ga onakvim kakvo je danas.
U prošlosti, uživanje u lekovitim vodama i opuštanje u hamamu su bili privilegija bogatih slojeva stanovništva. Međutim, danas su blagodeti Sokobanje dostupne svima, što je dovelo do povećanja broja posetilaca.
U suštini, Sokobanja je oduvek privlačila različite ljude svojom lepotom i istorijom, a uticaj poznatih ličnosti je doprineo njenom razvoju i renomeu.
Istaknute ličnosti u i o Sokobanji
Ivo Andrić je tokom ratnih godina od 1941. do 1945. boravio u Sokobanji, gde je boravio u vilama i napisao neka od svojih najpoznatijih dela. Postoji čvrst zaključak da je u Sokobanji radio na svom romanu "Na Drini ćuprija", čak i ako ga nije počeo pisati tamo, sigurno ga je dopisao ili završio, jer je roman objavio 1945. godine kada se vratio u Beograd. Njegova soba broj 144 u hotelu "Moravica" sada je spomen-soba koja sadrži autentične stvari iz tog vremena, omogućavajući turistima da vide ambijent u kojem je Andrić stvarao i provodio svoje vreme u Sokobanji.
Pisac o Sokobanji govori - Ja ne znam čega stvarno ima ovde, ali znam da posle 15-20 dana boravka u Sokobanji radim celu godinu u Beogradu kao preporoðen. Nemam nikakvih tegoba, šta li je: vazduh ili ljudi ovi, ili osoblje „Moravice“, kiselo mleko iz sela Jezero ili ovi moji lekari…Ne umem da objasnim.
Pored Andrića, kralj Petar I Karađorđević često je boravio u Sokobanji. Petar Didić, meštanin, je imao blizak odnos s kraljem Petrom Prvim Karađorđevićem. Didić je upravljao kraljevim imanjem i sakupljao novac za kralja. Njihov odnos je postao sve prisniji tokom godina.
Pored toga, Branislav Nušić je bio čest gost u Sokobanji i često je posećivao kafanu "Evropa", koja je bila popularno mesto za sastanke pred rat. Kafana "Sokače" je otvorena pre dvadesetak godina kao omaž toj predratnoj kafani "Evropa". On je o Sokobanji govori ovako - Sokobanja, Sokograd, dođeš star, odeš mlad!
Stevan Sremac je bio poznat kao usamljen, povučen i preosetljiv čovek, ali istovremeno šarmantan i uvek doteran. Bio je učesnik u ratovima, profesor i zakleti liberal. Njegova dnevna soba često je služila kao kafana. Iako nije voleo lekare, došao je u Sokobanju na preporuku za lečenje. Zadnje dane svog života proveo je ovde i preminuo 12. avgusta 1906. godine. U Sokobanji je postavljena bista preko puta kuće u kojoj je preminuo, a na kući je spomen tabla.
Na preporuku lekara, Sremac je došao u Sokobanju i tu mu je prijao vazduh, hrana i kafane. Bio je čest gost u toj banji i živeo je kod sveštenika Živka Jovanovića. Preminuo je u 51. godini života 1906. godine u Sokobanji. Njegova smrt je veoma pogodila meštane Sokobanje i turiste tog vremena. Sahranjen je u Beogradu, a u Sokobanji je podignuta bista u njegovu čast preko puta kuće u kojoj je proveo svoje poslednje dane.
Poznata književnica Isidora Sekulić boravila je u Sokobanji tokom Prvog svetskog rata radi lečenja pluća. Godine 1914, na preporuku lekara, stigla je u Sokobanju gde je oduševljeno doživela prirodu i vazduh oko sebe. Usled rata, ostala je ovde naredne dve godine, tokom kojih je čitala, pisala i prevodila. Oduševila se ambijentom i postala dragocen član zajednice.
U Sokobanji se brzo uklopila i dobila naklonost meštana. Nakon dugog i plodnog života, Isidora Sekulić je postala članica Srpske akademije nauka i umetnosti, postavši prva žena u toj instituciji. Njen doprinos srpskoj književnosti i kulturi bio je neprocenjiv. Spomenik joj je podignut na Topčideru i ispred Narodne biblioteke u Sokobanji.
U svom opisu Sokobanje, Isidora Sekulić je isticala čaroban vazduh i umirujuću atmosferu. Njene reči svedoče o tome kako je Sokobanja, okružena prirodom i planinama, imala poseban uticaj na njeno zdravlje i inspiraciju - Banja je planinama okruzena, ima šuma, ima izvora; ali najlepše u njoj i nad njom je njen osobiti vazduh, radostan vazduh, umilijt vazduh. Tu čovek sazna da je i srcu mio vazduh. Negde kraj izvora, pod planinom, srce više ne poteže da pumpa i radi, ono se odmara, a grudi, prepune čistog vazduha, dižu i spuštaju srce kao na oprugama. Srce u Sokobanji ne tuèe, ne lupa, nego se ljuljuška.
Projekat je finansiran iz budžeta opštine Sokobanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.