Srbi godišnje popuše 200.000 jednosobnih stanova: APSOLUTNI PRVACI SVETA U PUŠENJU
Ako se uzme u obzir da su najeftinije cigarete skuplje od 200 dinara, da je srednja cena cigareta 240 dinara i da svaki četvrti građanin Srbije zavija duvan, koji je duplo jeftiniji od cigareta, to znači da se u našoj zemlji godišnje popuše i do tri milijarde evra.
Pomenuto istraživanje je pokazalo da je Srbija, sa 2.861 cigaretom godišnje po osobi, po broju popušenih cigareta na broj stanovnika ubedljivo na prvom mestu u svetu. Vicešampioni su „braća“ Bugari sa 2.822 cigarete, a bronzanu medalju osvojili su Grci sa 2.795 cigareta po „glavi stanovnika“.
Od 1. februara rastu cene kafe, cigareta i alkohola, a evo i za KOLIKO
Više od 2.000 cigareta po stanovniku popuši se u Ukrajini, Belorusiji i BiH. Kod Srba postoji uzrečica: „Puši ko Turčin“. Vremena su se očigledno promenila. Sad Turaka nema među najstrastvenijim pušačima, već primat drže narodi koje je osmanska imperija držala pod okupacijom.Turaka su se nekako oslobodili, ali od loših turskih navika nikako.
Prosek kvare Rumuni koji godišnje potroše samo 1.404 cigareta po stanovniku. Razlog je taj što su komšije pre dve decenije usvojile izuzetno stroge zakone o zabrani pušenja na javnom mestu, čak i u sopstvenom automobilu.
Kod Srba dva najčešća izgovora za pušenje su navika i – siromaštvo. Svakodnevno na ulici možete videti desetine ljudi koji su loše obučeni i neuhranjeni, iz kojih „isijava“ siromaštvo, a koji dnevno popuše po kutiju-dve cigareta. Većina njih će vam rezignirano reći da im je pušenje „jedino što im je ostalo“, jedino zadovoljstvo koje sebi mogu da priušte.
Da je u pitanju samo izgovor pokazuje i podatak da iza zemalja Istočne i Jugoistočne Evrope slede Južna Koreja, sa 1.958 , Kazahstan sa 1.934 , Japan sa 1.841 i Kina sa 1.711 popušenih cigareta po stanovniku, dakle države koje su (sa izuzetkom „osrednjeg“ Kazahstana) među najrazvijenijim na svetu. Teoriju o pušenju kao zabavi siromašnih opovrgava i činjenica da najmanje cigareta popuše ljudi u siromašnim državama Podsaharske Afrike i Južne Azije. Ubedljivo najmanje cigareta, samo 42 godišnje po stanovniku, popuši se u Etiopiji.
Procenjuje se da u Srbiji povremeno puši oko 60 odsto, dakle nešto manje od dve tećine, stanovništva. U brojkama to je oko pet miliona povremenih pušača. Sa ovim porokom druguje 39 odsto muškaraca i 30 odsto žena. Procene govore da godišnje od duvanskog dima u Srbiji umre oko 15.000 ljudi.
Za novac koji građani Srbije samo u jednoj godini potroše za cigarete u unutrašnjosti zemlje, gde cena izgradnje metra kvadratnog ne premašuje 300 evra, na zemljištu koje bi bilo oslobođeno raznih taksi, moglo bi se izgraditi 200.000 jednosobnih stanova od po 40 metara kvadratnih. Za deset godina, 2.000.000 stanova! Dobro ste pročitali.
Kad se ima u vidu podatak da među pušačima prednjače oni koji bi trebalo da budu kolovođe borbe protiv ove opake društvene bolesti – državni funkconeri i lekari, onda šampionska ostvarenja stanovnika Srbije sa duvanom nimalo ne iznenađuju.
Omiljena „fora“ mnogih srpskih političara, pa i onih na najvišim funkcijama, kao što je doskorašnji premijer a sada ministar Ivica Dačić, jeste da se u trenucima opuštanja, na raznim zabavama, slikaju sa poznatim pevaljkama i tompusom u ustima. A u nedavno sprovedenom istraživanju na pitanje zašto puše 51 odsto ispitanih je zaokružilo odgovor: „Zbog uticaja prijatelja i javnih ličnosti“.
Još gore stanje je sa „savešću“ srpskih lekara. Svakodnevno puši trećina lekara i čak 44 odsto srednjeg i višeg medicinskog kadra. U proseku lekari i ostali medicinski radnici puše više i češće nego zaposleni u bilo kojoj drugoj profesiji. Iako su svakodnevno suočeni sa brojnim i teškim posledicama pušenja. Zanimljivo je da se samo 14 odsto zdravstvenih radnika koji puše izjasnilo za zabranu pušenja u zdravstvenim ustanovama.
I dok među odraslom populacijom duvan ipak više konzumiraju muškarci, kod omladine je situacija drugačija – svakodnevno puši 16 odsto devojaka i 15 odsto mladića. Među školskom decom starosti između 13 i 15 godina cigarete je probalo 55 odsto, a jedna trećina dece je svoju prvu cigaretu zapalila pre desete godine života.