SRBI POBEĐUJU KORONU! Poseban softver stiže iz Kragujevca, sarađuju sa kolegama sa HARVARDA
Naše stručnjake već su zvali iz kabineta premijerke Srbije Ane Brnabić.
Stručnjaci Centra za bioinženjering Univerziteta u Kragujevcu zajedno s kolegama s Harvarda ubrzano razvijaju softver za predviđanje razvoja bolesti kovid-19 kod pacijenata i uskoro se očekuje i njegova primena.
KONAČNA RANG LISTA 29. APRILA! Svako u Srbiji ima šansu da kroz klik zaradi mesečnu platu - evo kako!
IGNORISAO SIMPTOME, ZAPAO U TEŠKO STANJE PA PREMINUO: Muškarac (51) u Čačku deseta žrtva korona virusa
DA LI SRBIJU ČEKA DRUGI TALAS KORONA VIRUSA? Doktor Tiodorović otklonio sve dileme
Tim projektom oni su stali rame uz rame sa svetskim naučnicima i doprineće sprečavanju širenja koronavirusa, predviđanju toka bolesti kod novoobolelih pacijenata i u skladu s tim i terapiji koja bi trebalo tada da se uključi da bi lečenje bilo uspešno.
Naše stručnjake već su zvali iz kabineta premijerke Srbije Ane Brnabić sa željom da se napravi centralni sistem za celu Srbije, kako bi svi podaci mogli da se slivaju na jedno mesto i koriste.
Prof. dr Nenad Filipović, rektor Univerziteta u Kragujevcu i rukovodilac Centra za bioinženjering u toj visokoobrazovnoj ustanovi, dugo je radio na Harvardu. Odatle je, ističe on, i potekla ideja o zajedničkim projektima u vezi s najvažnijim pitanjima u svetu, a danas je to, svakako, koronavirus.
- Svi smo sada upregli kapacitete da probamo da pomognemo našim lekarima koji se bore s koronavirusom i da kao inženjeri pokušamo da napravimo softver ili program koji će procenjivati i predviđati razvoj bolesti - kaže Filipović.
Filipović opisuje kako će primena tog softvera izgledati u praksi.
- Kad inficirani dođe u trijažni centar, prvo će mu se raditi rendgenski snimak pluća, potom će mu biti izvađena krv i urađene ostale analize. Ukoliko je ta osoba pozitivna na koronavirus, u zavisnosti od kliničke slike i parametara dijagnostike pristupaće se određivanju mogućeg toka bolesti i terapije. Znamo da ima pacijenata s promenama na plućima koji imaju lakšu kliničku sliku, a isto tako znamo da kad se razvije teška forma bolesti, onda je kasno, možda čak i za respirator - priča prof. dr Filipović.
Prema njegovim rečima, parametri u rezultatima analiza novozaraženog pacijenta vrlo su bitni za kompjuterski program koji simulira dalji razvoj bolesti, pri čemu istovremeno i "uči" iz parametara prethodnih pacijenata kako se klinička slika razvijala.
- Taj program poseduje algoritme, sam sebe uči i što više pacijenata imamo, on je sve bolji. Potom se indikuje terapija na osnovu procene lekara i omogućava im se da reaguju na vreme. Softver će biti izuzetno koristan i u timu za njegov razvoj su biolozi, hemičari, lekari i druge profesije - objašnjava prof. dr Filipović i dodaje da se odavno tako radi na Harvardu.
POMOĆU KANAPA I OTVORENOG PROZORA DO HRANE: U Nišu se jedna baka ovako snabdeva namirnicama (FOTO)
OD TOTALNE ZABRANE IZLASKA DO ROŠTILJANJA SA MASKAMA: Ovo su TRI moguća scenarija za PRVI MAJ
MALO POZNATI DETALJI IZ BIOGRAFIJE DR KISIĆ TEPAVČEVIĆ: Ovo je njena druga strana koju sigurno ne znate
GERONTOLOŠKI CENTAR U ALEKSINCU: Zaraženo 39 korisnika i 4 zaposlena
(UŽIVO) PANDEMIJA KORONA VIRUSA: U Italiji ponovo raste broj novoobolelih, Britanija u velikoj borbi, broj mrtvih u svetu prešao 180.000 (VIDEO)