SRBIJA ULAZI U SVEMIRSKE NACIJE: Domaći stručnjaci razrađuju projekat "Mozaik" kojim šalju satelit u svemir
Osim što će ući u porodicu država koje rade na razvoju svemirskih tehnologija, prvi put ćemo dobiti i fotografije naše zemlje iz vasione u visokoj rezoluciji, a biće moguće i praćenje klimatskih promena, staništa endemskih vrsta, zdravlja i veličine šumskog pokrivača.
SRBIJA U GLOBALNOM PARTNERSTVU ZA VEŠTAČKU INTELIGENCIJU! Brnabić: Strateški smo dobro postavili svoj razvoj u modernim tehnologijama
ZA NJEGOVE PATENTE SE OTIMALA NASA, A U SRBIJI JE TEHNOLOŠKI VIŠAK: Nebojša ima IQ 203, za 20 manje od Tesle (VIDEO)
PR-DC NA KONFERENCIJI GAMM 2022 U NEMAČKOJ: Promovišemo Srbiju kao zemlju naprednih tehnologija i inovacija
Multidisciplinarni istraživački tim stručnjaka Mašinskog i Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Instituta za fiziku i Astronomske opservatorije Beograd, uveliko radi na projektu "Mozaik" (MOSAIC), koji će u orbitu poslati prvi srpski kjub satelit, kojim će moći da se upravlja sa Zemlje. Reč je o letelicama, čiji su tvorci univerziteti.
Lansiranje satelita okvirno planirano za 2025. kaže jedan od članova tima Marko Gavrilović, student doktorskih studija i član Katedre za mehaniku Mašinskog fakulteta, zadužen za proračune orbitalne dinamike letelice, koji su od ključnog značaja za njeno kretanje i što duži ostanak u orbiti.
Njegov zadatak je da na osnovu evolucije orbite satelita utvrdi kako na njegovo kretanje utiču gravitaciono polje Zemlje, zatim gravitacija Sunca, Meseca i drugih nebeskih tela, kao i ostali efekti, kao što je uticaj sunčevog zračenja i atmosferski otpor i uzgon.
- U veoma razređenom gasu, što je slučaj na visinama većim od 200 kilometara na kojima se kreću sateliti, aerodinamički efekti su posledica razmene energije između čestica atmosfere i samog satelita, što utiče na njegovo kretanje. Naš cilj je da razvijemo algoritme za kontrolu orijentacije i upravljanje kretanjem satelita, kako bismo smanjili te uticaje i omogućili da letelica što duže ostane u orbiti - kaže ovaj student koji istovremeno pohađa i master studije na Matematičkom fakultetu.
Kako navodi Marko, budući kjubsat se sastoji od tri kocke, dimenzija 30 puta 10 puta 10 centimetara. Biće opremljen kamerama i imaće precizan sistem za određivanje svoje lokacije i orijentacije u prostoru. Energiju će generisati putem sklopivih solarnih panela. Letelice ovog tipa prosečno borave u vasioni oko godinu dana, ali naš tim želi da napravi korak unapred – duže i više.
- Hoćemo da uradimo nešto što niko do sada nije uradio, ne samo za kjub, nego za sve satelite, da izvršimo orbitalno upravljanje i produžimo vek trajanja. Želimo da ga, dok je iza planete, stavimo u flajt mod, a kako izađe samo da se okrene. Tako ćemo uštediti energiju, a i zadržaćemo ga što duže u orbiti. Svi su, do sada, leteli u nižim orbitama 200 do 400 kilometara, planiramo da ga pošaljemo na 675 kilometra - ističe Gavrilović.
U okviru projekta "Mozaik" gotovo sve zemlje u okruženju su započele razvoj svojih svemirskih projekata. Vodeću ulogu imaju Mađarska, Slovenija i Grčka, dok su Hrvatska i Albanija takođe odmakle.
Kosmička istraživanja su donedavno bila dostupna samo najrazvijenijim zemljama sveta. Ubrzani tehnološki razvoj u oblasti informacionih tehnologija, elektronike, komunikacija, upravljanja, savremenih materijala, proizvodnih tehnologija i drugih oblasti, omogućio je širenje osvojenih znanja i tehnologija u oblasti kosmičkih istraživanja i na manje razvijene države, koje žele da ubrzaju svoj razvoj i postanu konkurente.
U projektnom timu koji radi na razvoju kjub satelita su i istraživači Mašinskog fakulteta, prof. dr Đorđe Čantrak sa Katedre za hidraulične mašine i energetske sisteme, vanr. prof. dr Jelena Svorcan i vanredni prof. dr Toni Ivanov sa Katedre za vazduhoplovstvo, zatim dr Nikola Veselinović iz Instituta za fiziku, dr Luka Popović iz Astronomske opservatorije u Beogradu, kao i dr Dragana Ilić, takođe sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta.