Srbiju čeka pakao od 40 stepeni, a toplotni talas može biti smrtonosan: Ove simptome nikako ne ignorišite - Evo kako da zaštitite sebe i porodicu od ekstremnih temperatura

Srbiju od 30. jula očekuje snažan toplotni talas sa temperaturama od 35 do čak 40 stepeni Celzijusa, koji će prema najavama potrajati najmanje pet dana. Lekari upozoravaju da ekstremne vrućine mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, od dehidracije i grčeva do toplotnog udara, koji može biti opasan po život.

Osim zdravstvenih rizika, zbog visokih temperatura povećana je i opasnost od izbijanja i širenja požara na otvorenom.

Stručnjaci upozoravaju da mnogi ljudi ne prepoznaju prve znakove da je organizam pod velikim opterećenjem. Često se osećaju dobro sve dok se ne pojave ozbiljni simptomi.

Specijalista urgentne medicine dr Aneš Narang objašnjava koje bolesti izaziva ekstremna vrućina, kako ih prepoznati i kada je neophodno potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Toplotni osip

Toplotni osip, poznat i kao miliaria, nastaje kada se zapuše otvori znojnih žlezda. Manifestuje se sitnim crvenim promenama na koži i uglavnom nije opasan.

Toplotni osip nastaje kada dođe do začepljenja otvora znojnih žlezda. Sve je praćeno sitnim i crvenim promenama na koži – objašnjava dr Narang.

Tegobe se mogu ublažiti rashlađivanjem kože, hladnim oblogama i, po potrebi, lokalnim preparatima koje preporuči lekar ili farmaceut.

Toplotni edem

Visoke temperature mogu izazvati oticanje šaka, stopala i nogu zbog širenja krvnih sudova i zadržavanja tečnosti u ekstremitetima.

Prema rečima lekara, ovo stanje je uglavnom bezopasno i povlači se nakon rashlađivanja organizma i podizanja nogu.

Toplotni grčevi

Toplotni grčevi najčešće nastaju tokom ili nakon fizičkog napora na visokim temperaturama.

Najčešći simptomi su:

• bolni grčevi u nogama, rukama ili stomaku,
• pojačano znojenje,
• iscrpljenost.

Uzrok je gubitak natrijuma znojenjem. Potrebno je odmah prekinuti aktivnost, odmoriti se u hladu i nadoknaditi tečnost i elektrolite.

Toplotna sinkopa

Ako osetite vrtoglavicu ili imate osećaj da ćete se onesvestiti, moguće je da je reč o toplotnoj sinkopi.

Toplotna sinkopa predstavlja kratkotrajan gubitak svesti usled dehidratacije i pada krvnog pritiska – kaže dr Narang.

Potrebno je odmah sesti ili leći, podići noge, rashladiti telo i popiti vodu.

Toplotna iscrpljenost

Toplotna iscrpljenost nastaje kada organizam izgubi velike količine tečnosti i soli.

Najčešći simptomi su:

• obilno znojenje,
• slabost,
• ubrzan i slab puls,
• hladna i vlažna koža,
• mučnina,
• vrtoglavica.

Ako se ne leči na vreme, može prerasti u toplotni udar.

Rabdomioliza

Ekstremne vrućine i veliki fizički napor mogu dovesti do razgradnje mišićnog tkiva – stanja poznatog kao rabdomioliza.

Simptomi uključuju:

• jak bol u mišićima,
• izraženu slabost,
• tamnu mokraću.

Ovo stanje zahteva hitnu medicinsku pomoć zbog rizika od oštećenja bubrega.

Toplotni udar – stanje opasno po život

Toplotni udar predstavlja najtežu posledicu izlaganja visokim temperaturama.

Najčešći simptomi su:

• zbunjenost,
• ubrzano disanje,
• konvulzije,
• gubitak svesti.

Ukoliko primetite ove simptome, odmah pozovite Hitnu pomoć. Osobu treba premestiti u hlad, rashladiti hladnim oblogama i ne davati joj ništa da pije dok ne stigne medicinska ekipa.

Ko je u najvećem riziku?

Iako visoke temperature mogu ugroziti svakoga, posebno su rizične sledeće grupe:

• deca mlađa od četiri godine;
• osobe starije od 65 godina;
• hronični bolesnici;
• osobe koje uzimaju diuretike, beta-blokatore ili određene psihijatrijske lekove;
• građevinski radnici, poljoprivrednici, sportisti, vatrogasci i svi koji rade na otvorenom;
• osobe bez adekvatnog rashlađenog smeštaja.

Kako da se zaštitite tokom toplotnog talasa?

Pijte dovoljno vode

Ne čekajte da osetite žeđ. Tokom boravka na otvorenom preporučuje se redovan unos vode, a po potrebi i napitaka sa elektrolitima. Izbegavajte alkohol, energetska pića i velike količine kofeina.

Obratite pažnju na boju mokraće

• Svetložuta boja znači da ste dobro hidrirani.
• Tamnožuta, narandžasta ili braon mokraća može biti znak ozbiljne dehidracije.

Nosite laganu odeću

Birajte svetlu, široku garderobu od prirodnih materijala, nosite šešir ili kačket i koristite kremu sa zaštitnim faktorom.

Izbegavajte sunce

Najtopliji deo dana, između 10 i 17 časova, provedite u rashlađenom prostoru ili hladu. Fizičke aktivnosti planirajte rano ujutru ili uveče.

Reagujte na prve simptome

Ne ignorišite vrtoglavicu, slabost, grčeve ili mučninu. Pravovremena reakcija može sprečiti razvoj ozbiljnijih zdravstvenih komplikacija.

Kako najavljuju meteorolozi, Srbiju očekuje najmanje pet dana ekstremnih vrućina, zbog čega lekari savetuju dodatni oprez, redovnu hidrataciju i izbegavanje boravka na suncu tokom najtoplijeg dela dana.