Stiglo prvo upozorenje epidemiologa: U Vojvodini registrovana tri slučaja groznice Zapadnog Nila - evo kada komarci predstavljaju najveću opasnost
Prva tri slučaja groznice Zapadnog Nila registrovana su ove sezone u Vojvodini, a epidemiolozi upozoravaju da bi zbog toplijih vremenskih uslova sezona ove infekcije u Srbiji mogla trajati sve duže.
U Vojvodini su ove nedelje potvrđena prva tri slučaja groznice Zapadnog Nila ove sezone, a stručnjaci upozoravaju da bi promenjeni klimatski uslovi mogli uticati na to da se infekcija u Srbiji registruje tokom sve dužeg perioda godine.
Specijalista epidemiologije Instituta za javno zdravlje Vojvodine Snežana Medić rekla je da infekcija u najvećem broju slučajeva prolazi bez ikakvih simptoma. Prema njenim rečima, oko 80 odsto ljudi koje ubode zaraženi komarac neće razviti tegobe.
Kod približno petine zaraženih mogu se pojaviti simptomi koji podsećaju na druge virusne infekcije. To su temperatura, groznica, glavobolja, osip i bolovi u mišićima. U većini takvih slučajeva tegobe prolaze bez potrebe za ozbiljnijim lečenjem.
U težim slučajevima potrebna je bolnička pomoć
Ipak, kod manjeg broja obolelih bolest može imati znatno ozbiljniji tok. Tada se mogu javiti jaka glavobolja, povraćanje, izražena pospanost, promene mentalnog stanja, paralize i epileptični napadi.
Takvi simptomi zahtevaju bolničko lečenje i zbog toga je posebno važno da rizične grupe obrate pažnju na zaštitu od uboda komaraca.
Virus se prirodno održava među pticama, dok su komarci njegovi prenosioci. Važno je i da osoba zaražena groznicom Zapadnog Nila ne predstavlja izvor zaraze za ljude iz svog okruženja.
Groznica Zapadnog Nila u Srbiji se prati od 2012. godine. Izuzetak je bila 2020. godina, kada nisu registrovani slučajevi, što se dovodi u vezu sa okolnostima tokom pandemije.
Toplije vreme može produžiti sezonu
Medić upozorava da globalno zagrevanje može uticati i na rasprostranjenost bolesti koje prenose komarci.
Prema njenim rečima, očekuje se da se ovakve infekcije u Srbiji pojavljuju svake godine, dok bi period tokom kojeg postoji rizik od zaraze mogao postajati sve duži.
To znači da se slučajevi ubuduće mogu registrovati ranije tokom leta, ali i kasnije, tokom jeseni.
Kako smanjiti rizik od uboda
Najvažnija zaštita je izbegavanje uboda komaraca, posebno kada je reč o starijim osobama i hroničnim bolesnicima.
Preporuka je da se, kada god je moguće, izbegava boravak na otvorenom na mestima sa velikim brojem komaraca, naročito u blizini stajaćih voda, močvarnih područja i šuma. Poseban oprez savetuje se u periodima sumraka i zore, kada je aktivnost pojedinih vrsta komaraca izraženija.
Dodatnu zaštitu mogu pružiti repelenti koji se nanose na otkrivene delove kože, kao i komarnici na prozorima.
Stručnjaci podsećaju i da je važno ukloniti mesta pogodna za razmnožavanje komaraca. Zbog toga u dvorištima ne bi trebalo ostavljati nepokrivene posude u kojima se zadržava voda, jer i male količine stajaće vode mogu predstavljati pogodno mesto za razvoj larvi.
Srbija Danas
