STRASNA NEDELJA DO USKRSA: Svaki dan ima posebno duhovnu simboliku! Ovo su običaji koji se vezuju za poslednju sedmicu posta

Tokom ovih dana, pravoslavni vernici se prisećaju poslednjih dana zemaljskog života Isusa Hrista, kroz strogi post, uzdržavanje, molitvu i pokajanje.

Naziv "Strasna" dolazi od staroslovenske reči "strast", što znači stradanje, trpljenje i bol. Svaki dan ove sedmice ima posebno bogosluženje i duhovnu simboliku.

Običajni vezani za naziv nedelje

Prema narodnom predanju, u istočnoj Srbiji i Leskovačkoj kotlini u ovoj nedelji, supružnici se suzdržavaju od bračnih obaveza. 

Na Kosovu i Metohiji postoji naziv i strašna nedelja, jer se farbaju uskršnja jaja od kojih se prvo zove strašnik. Ono je značajno, jer po narodnom verovanju, može da odagna strah i razbije gradonosne oblake.

Simbolika dana u nedelji

Na Veliki ponedeljak, crkva se podseća na starozavetnog Josifa, koga su braća prodala za 20 srebrnika, ali koji je kasnije postao vladar Egipta. Takođe se pominje i osuđivanje smokve koju je Isus prokleo zbog njene neplodnosti.

Veliki utorak je posvećen priči o deset devojaka, od kojih su pet bile mudre i spremno dočekale Hrista. Bogosluženja podsećaju da vera treba da se potvrdi i dobrim delima, a ne samo čednošću. Čitaju se i priče o talentima i o Strašnom sudu.

Na Veliku sredu se obeležava Judino izdajstvo. Tog dana se vrši sveta tajna jeleosvećenja – pomazivanje vernika osvećenim uljem kao duhovni i telesni lek, u znak sećanja na ženu koja je izlivanjem mira na Hristove noge pokazala duboku veru i pokajanje.

Veliki četvrtak donosi sećanje na događaje sa Tajne večere: pranje nogu apostolima, ustanovljenje svete tajne Evharistije i Hristovu molitvu u Getsimanskom vrtu. Reči „Ovo činite u moj spomen“ ostale su temelj pravoslavne liturgije.

Na Veliki petak nema Liturgije. To je najžalosniji dan za Hrišćane jer je Isus Hristos bio osuđen i raspet na krstu. 

Na Veliku subotu, poslednjeg dana Velikog posta, jutrenje je zapravo opelo Hristovo koje se negde služi i prethodne noći.  U ranim popodnevnim satima, u okviru večernje, služi se sveta Liturgija svetog Vasilija Velikog. 

Nakon stroge nedelje ispunjene postom, molitvom i sećanjem na Hristova stradanja, pravoslavni vernici s nestrpljenjem iščekuju Vaskrs – najveći hrišćanski praznik i dan radosti zbog Hristovog vaskrsenja. Ova simbolična nedelja predstavlja duhovnu pripremu za praznik koji je temelj hrišćanske vere i nade u večni život.