SUKOB ĐILASA, LAZOVIĆA, PONOŠA I ALEKSIĆA SA ĐILASOM, LAZOVIĆEM, PONOŠEM I ALEKSIĆEM: Prvi neće izbore, drugi hoće izbore

Ako predsednik Srbije Aleksandar Vučić prihvati zahtev blokadersko-terorističkih grupa, koje duže od pola godine pod okupacijom drže univerzitete i fakultete u Srbiji, i raspiše vanredne parlamentarne izbore, zameriće se Draganu Đilasu, Radomiru Lazoviću, Srđanu Milivojeviću, Miroslavu Aleksiću, Milošu Jovanoviću, Zdravku Ponošu i ostalim liderima opozicionih stranaka.

Ako predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne prihvati zahtev blokadersko-terorističkih grupa, koje duže od pola godine pod okupacijom drže univerzitete i fakultete u Srbiji, i ne raspiše parlamentarne izbore, zameriće se Draganu Đilasu, Miroslavu Aleksiću, Srđanu Milivojeviću, Radomiru Lazoviću, Milošu Jovanoviću, Zdravku Ponošu i ostalim liderima opozicionih stranaka.

Šta je? Čini vam se da ova dva zaključka izgledaju nelogično i kontradiktorno, da isključuju jedan drugog? Loše vam se čini.

Pomenuti opozicionari očas, preko noći, menjaju stavove, pa i one o izborima. Čas ih zahtevaju, čas za izbore neće ni da čuju.

Miroslav Aleksić je 20. marta izričito bio protiv održavanja izbora. Pre dve nedelje, 26. aprila, Aleksić se izjasnio za održavanje izbora.

Radomir Lazović je 28. januara bio još izričitiji: on i njegova stranka neće na izbore, hoće prelaznu vladu. Isti taj Lazović na Đurđevdan 6. maja tvrdi suprotno: on i njegova stranka hoće na izbore.

Prepamećivanje jednako Lazovićevom zadesilo je i Srđana Milivojevića, lidera DS. On se istog dana kada i Lazović izjasnio i protiv izbora i za izbore.

Dragan Đilas se dvoumio čitav dan duže. Protiv izbora se izjasnio 28. januara, dok je 7. maja potvrdio da će Stranka slobode i pravde ipak učestvovati na izborima.

Kod Zdravka Ponoša stavovi su još labilniji. Valjda zato što je general. On se 27. aprila izjasnio protiv izbora a samo deset dana kasnije, 7. maja, za izbore.

Miloš Jovanović se 4. aprila izjasnio protiv održavanja izbora. Pre tri dana, 12. maja, Jovanović je već revidirao izjavom "da ima smisla razmišljati o zajedničkoj izbornoj listi studenata, opozicionih stranaka i građana".

Koga od njih Vučić treba da posluša? Đilasa, Aleksića, Milivojevića, Jovanovića, Lazovića i Ponoša koji neće izbore ili Đilasa, Aleksića, Lazovića, Jovanovića, Milivojevića i Ponoša, koji hoće na izbore?

Ili da im predloži da bace kocku, pa šta im bog da?