TROJICA MARIĆA SA KUPRESA IMAJU 268 GODINA: Poslednji stanovnici Ćemalića (FOTO)
Iako su se približili stotoj ni jedan od Marića ne prima penziju. Niti neku drugu pomoć od države. Ni dinara.
U Ćemaliću na Kupreškoj visoravni, malenom selu ispod Orlovače i Velikog Vitoroga, žive samo još tri porodice. Tri kuće Marića. Trojica kućnih domaćina zajedno imaju 268 godina.
REŠITE SE PROLEĆNOG UMORA: Ovi vitamini i minerali su vam potrebni za blistavu kožu, kosu i nokte!
"NEKA SILA ME JE VUKLA KORENIMA" Iz grada je otišla u selo i tamo razvila biznis, nikad se nije pokajala (FOTO)
Za Uskrs MINI ODMOR, a onda NIŠTA: Srbi navikli na praznovanje - koliko je ostalo praznika do kraja godine?
Zarija ima 93, njegov rođeni brat Jovo 88 a njihov brat od strica Špiro 87. Potomci Jovana Marića Joje, uglednog domaćina s kraja 19. i početka 20 veka, po kojem ih u njihovom kraju poznaju i kao Jojiće.
Iako su se približili stotoj ni jedan od Marića ne prima penziju. Niti neku drugu pomoć od države. Ni dinara. Niti su je ikad dobili. Ni od Karađorđevića kraljevine, ni od Titove Jugoslavije, ni od BiH, ni od Republike Srpske. A radili su i gradili za sve četiri.
Zarija, Špiro i Jovo u poslednjem ratu nisu ratovali ali kada je autor ovog teksta u jesen 1994. godine, u jeku zajedničke hrvatsko-muslimanske ofanzive na Kupres, pozvao narod blagajskih sela da se uključi u odbranu, sva trojica su izašla na Veliku Plazenicu da kopaju rovove.
U rat za stvaranje i odbranu Republike Srpske svaki od trojice Marića uputio je po dva sina. Onoliko koliko ih je i imao. Zarija Dušana i Mitra, Jovo Vladu i Slavka, Špiro Momčila i Đorđa. Njih šestorica imaju ukupno 230 meseci učešća u ratu, od čega 185 meseci učešća u neposrednim borbenim dejstvima.
Vlado, Slavko, Momčilo i Dušan su od strane Ministarstva odbrane Republike Srpske proglašeni za borce prve kategorije. Mitar je četiri ratne godine bio i predsednik opštine Kupres.
I u to ime svakog meseca u ove tri kuće od Republike Srpske, na ime boračkog dodatka, redovno stiže 45 evra. Celih 15 evra po kući. Ukupno. Zapravo, toliko je stizalo do pre godinu dana, do dana kad je Slavko, koji je u ratu ranjavan, pa je primao invalidninu od 25 evra mesečno, preminuo. Tako da sad u Ćemalić stiže 15 evra mesečno. Pet evra na kuću. Nedovoljno da se kupi litar dobre rakije. Koliko Špiro, Jovo i Zarija i danas popiju za dva-tri dana.
Jojiži čitav život žive od stočarstva. A nikad nisu prodali litar mleka. Čitav život žive od zemljoradnje. A nikad nisu prodali kilogram žita. Orali su i žnjeli za sebe i svoju porodicu. Uprkos godinama i starosti, još se nije dogodilo da im njive ostanu neuzorane i livade nepokošene. Neće ni ove godine.
Sva trojica su bili dobri kosci. I kosibaše. Po mesec dana pre Petrovdana, kad na Kupresu počinje kosidba trave, odlazili su u susedno Livno da kose na nadnicu. A na jesen, posle Velike Gospojine, kad bi na Velikom Vitorogu, Hrbljini i u Klekovima od kamena i sunca oteli i poslednji otkos trave, zajedno sa drugim Kuprešacima odlazili su do Zenice, a odatle vozom u Vojvodinu. Da za nadnicu beru kukuruz.
Nikad nisu hapšeni, nikad nisu osuđivani, državi nisu ostali dužni ni dinar poreza. Ni onoj predratnoj, ni ovoj poratnoj.
Zarija zbog sinova navija za Partizan, Špiro zbog sinova za Zvezdu a Jovo ne navija ni za koga. Oduvek je smatrao da dva sata po livadi za jednom loptom može da jurca samo dvadeset dokonih ljudi.
Jovina supruga Desanka ima 83 godine, Špirina Anđa 79, Zarijina Stana je preminula prošle godine, u 89 godini.
- Sad sve to više nije ni važno, jer uskoro treba putovati na rajska polja. Ali ponekad mi dođe da uputim pismo Miloradu Dodiku i ovim oko njega i upitam ih da li je normalno da, posle svega što smo nas trojica državi doprineli vredno radeći po 75 godina i što su naša deca u ratu doprinela stvaranju Republike Srpske, nemamo ni po dinar penzije. Da li postoji ozbiljna država koja bi sebi to dozvolila - kaže Špiro Marić.
Trojica Marića su i svojevrsni graničari. Dejtonska granica između Republike Srpske i hrvatsko-muslimanske Federacije prelazi preko njihovih imanja.